Морску рибу једемо више од речне
Потрошња рибе се повећава у целом свету, а узгој рибе сматра се послом будућности. Агенција за храну и пољопривреду ФАО Уједињених нација већ годинама упозорава на стагнацију улова рибе у односу на раст становништва. Потрошња рибе је 2016. године премашила 20 килограма по становнику, али у Србији се конзумира тек трећина тих количина – око седам килограма по становнику годишње. Највећа је потрошња морске рибе, а од слатководних шаран и калифорнијска или ружичаста пастрмка.
Иначе, рибарство је у нашој земљи у успону. Количина од око 15.000 тона рибе која се произведе у нашој земљи годишње само делимично може да задовољи домаће потребе за том намирницом. Истовремено, наша земља има све потенцијале за развој рибарства.
Уз то, улагањем у ову грану пољопривреде можемо прерасти у велике и важне извознике рибе, јер тржишта за њу дефинитивно постоје. Производња рибе у рибњацима, највише је заступљена у Војводини, а највеће су површине под рибњацима у којима се гаји шаран. Могућности за развој рибарства су велике, али недовољно искоришћене. Према подацима из октобра прошле године, у Србији је 2017. произведено око 5.000 тона конзумне рибе у рибњацима. Од тога 4.148 тона шарана и 922 тоне пастрмке. Укупна производња и улов били су око 7.278 тона рибе. Србија је исте године увезла око 34.918 тона рибе и прерађевина, за око 89,2 милиона долара. Највише смо увозили из Норвешке, Шпаније и Тајланда. За најздравије рибе сматрају се лосос, туна и пастрмка – масне рибе које су један од најважнијих извора масних киселина омега-3. Међутим, лосос је за већину просечних купаца недостижан, јер је цена филета у домаћим супермаркетима око 2.000 динара. Пастрмка је између 450 и 620, а шаран око 450 динара по килограму.
Стручњаци препоручују и скушу, која се некада сматрала храном за сиромашне, а сад се налази на листи најпожељнијих намирница. Ова врста рибе добар је извор селена који јача имунитет, али је препорука да се бирају ситније скуше, јер садрже мању количину живе. Међутим, стручњаци кажу и да оне рибе које се налазе на врху ланца исхране, као што су морски пас или туна, садрже више тешких метала, јер се хране мањим рибама, али и да токсине највише садрже рибе с већим процентом масти. Риба често долази из различитих, чак и најудаљенијих делова света, који се налазе у близини великих фабрика, а у пракси изостају и не спроводе се адекватне мере провере састава, квалитета и извора тих намирница.
Како да будемо сигурни у то коју рибу купујемо? У пракси би требало да постоје одређене ознаке на паковању – трговачки назив намирнице, поступак производње и риболовна зона где је риба ухваћена. Уколико је риба узгојена, онда би морали да буду наведени порекло и држава у којој је обављена последња фаза узгоја. Риболовна зона обележава се по међународним правилима са ФАО и бројем подручја.
Подели ову вест







Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.