За замену фискалне касе потребно је најмање 500 евра

Да ли је за откривање и смањење сиве економије у Србији довољна само замена фискалних каса предвиђена новом реформом Пореске управе? И, да ли је то модел који ће увести више реда код пореских обвезника и повећати наплату пореза? Или ће ово бити само још један трошак за предузетнике, који ће морати своје фискалне касе да замене рачунарима. Или да купе уређај који ће пореским инспекторима омогућити да прате издавање рачуна и да скенирају евентуалне неправилности.

Министар финансија, Синиша Мали, искористио је прилику да пре два дана говорећи о суфициту у буџету подсети да ће 2020. године бити уведене нове фискалне касе што ће управо бити допринос у борби против сиве економије. Према последњим расположивим подацима обим сиве економије лане је био нижи него пре пет година. Код регистрованих привредних субјеката, у погледу промета производа и исплате зарада, сива економија је смањена са 21,2 у 2012. на 15,4 у прошлој години. У последње две и по године порески инспектори у Србији контролисали су рад више од 17.000 фирми, највише ресторана, кафића и продавница. Код сваког трећег утврдили су пореске неправилности, првенствено у погледу неправилног издавања рачуна.

– „Нове” фискалне касе су у ствари такозване онлајн касе нове генерације интернетом непрекидно повезане са Пореском управом, која у реалном времену има увид у практично сваки, од стране пореског обвезника, откуцани промет робе или услуга. Треба рећи да идеја о њиховом увођењу и није тако нова, пошто се о томе већ расправљало пре више од пет година. Међутим, тада се та идеја није реализовала, каже за „Политику”, Ђерђ Пап, порески стручњак и бивши директор у Пореској управи Србије.

На питање шта ће заправо имати нове фискалне касе што постојеће немају, он каже да је истина да ове које се већ користе имају могућност даљинског очитавања података, тако да то омогућава Пореској управи да дође до неких података из фискалне касе. Али, та могућност пружа ипак далеко мање него што то омогућавају онлајн касе.

– Ови нови уређаји омогућавају Пореској управи да практично истог тренутка, када се наплати неки производ или услуга, добије податак о томе. Или, рецимо, да на даљину, из просторија Пореске управе, или са другог издвојеног места, контролише угоститељску радњу усред ноћи, да ли је коришћење касе уобичајено, па ако није да организују тог тренутка контролу – објашњава наш саговорник.

Наравно, истиче, увођење нових каса има смисла само ако порезници њихове могућности буду и искористили на прави начин. Односно, ако се на основу добијених података и њихове обраде и анализе свакодневно буду изводили прави закључци о, примера ради, томе код ког пореског обвезника треба отићи у контролу.

– У том смислу постоји доза резерве, пошто ми је позната чињеница да подаци, који су се прикупљали (а можда и дан-данас прикупљају), из постојећих фискалних каса путем даљинског очитавања нису никада (или су занемарљиво мало) коришћени. Та информација потиче од високог званичника Пореске управе и дата је пре пет година и ако је тачна, онда благо речено не звучи баш најбоље. Не би било добро да се иста ситуација понови и после увођења нових каса – наглашава Пап.    Пореске обвезнике ова вест баш и неће обрадовати уколико трошкови набавке и инсталирања каса падну комплетно на њихов терет. Према неким проценама једна оваква каса заједно са оперативним системом, софтвером, инсталирањем и интернет везом, која је нужна да би она функционисала, кошта најмање 500 евра. Постоје порески обвезници који имају више продајних места или више каса на једном продајном месту, што значи и толико пута већи издатак.

– Има ту још неких проблема које треба држава да реши пре него што пропише обавезу пореским обвезницима. Ту мислим на чињеницу да нема баш цела Србија стабилну интернет везу или је успостављење те везе несразмерно скупо, ако не и немогуће. Затим, шта радити и како поступити ако иначе стабилна интернет веза „пукне” и онемогући онлајн функцију касе – пита он.

Све у свему, може се рећи да би увођење ових каса био озбиљан корак ка потпуној и свеобухватнијој контроли пореских обвезника. И да би то помогло Пореској управи у борби против сиве економије као и повећање прилива средстава у буџет враћањем новца у легалне токове. Неки примери из нама суседних земаља говоре у прилог томе, али свакако треба промислити да ли за ово постоје техничко-технолошки услови, а такође и да ли су порески обвезници способни да поднесу овај немали материјални трошак – каже Пап.

Сузбијање сиве економије

Према последњим расположивим подацима обим сиве економије лане је био нижи него пре пет година. Код регистрованих привредних субјеката, у погледу промета производа и исплате зарада, сива економија је смањена са 21,2 у 2012. на 15,4 у прошлој години. У последње две и по године порески инспектори у Србији контролисали су рад више од 17.000 фирми, највише ресторана, кафића и продавница. Код сваког трећег утврдили су пореске неправилности, првенствено у погледу неправилног издавања рачуна.