Злоупотребљавају правну неписменост грађана

Од нашег сталног дописника
Подгорица – Крајем прошле године, црногорска јавност била је затечена поступком јавног судског извршитеља Александра Бошковића, који је самохрану мајку Милијану Меденицу с троје деце покушао да исели из стана због дуга њеног бившег мужа.

Због таквог односа према њој и деци, она је пресавила табак и поднела Основном државном тужилаштву у Подгорици кривичну пријаву против судског извршитеља Бошковића, којег терети за злоупотребу службеног положаја.

Стан је купљен док је била у браку с Обреном Меденицом. У међувремену су се развели и Обрен је након тога ушао у судски спор с фирмом „Зетаградња” и изгубио, због чега сада извршитељ Бошковић његова дуговања покушава да наплати њеном имовином.

Милијана наводи да је Бошковић злоупотребио службени положај и јавна овлашћења тако што је поступајући у својству јавног извршитеља, иако га је упозорила да је стан који је предмет извршења њена својина и државина на основу нотарски овереног уговора, покушао да је исели из стана.

„Информисала сам га и да у стану живим с троје деце, од којих је двоје малолетно и да се због тог стана води судски спор за утврђивање својине. Упркос свему томе, он је наставио с поступком принудног извршења против мене и троје деце, без правног основа, а спроводећи пресуду Основног суда у Подгорици, у којој ја нисам странка у поступку, већ су у спору мој бивши супруг и ’Зетаградња’”, речи су Милијане Меденице.

Она се обратила и министру правде Зорану Пажину, од којег је тражила да је заштити и онемогући извршитељу Бошковићу да њу и децу остави без крова над главом. Меденица је писала и Комори јавних извршитеља. За сада нема одговора, а ни извршитеља.

Да овај случај није усамљен, сведочи и поступање извршитеља у случају принудног исељења породице Влаховић из куће у парк-шуми Загорич, у Подгорици.

Извршитеље, потпомогнуте полицијом, спречило је у науму педесетак комшија и грађана који су стигли да у знак подршке четворочланој породици Светлане Влаховић у настојањима да избегне принудно исељење.

Кућу у којој живе Влаховићи откупио је правни заступник породице Вучинић, која је првобитни власник тог земљишта. Вучинићима је претходно, кроз процес реституције, враћено земљиште на којем је у међувремену подигнуто око 200 стамбених објеката. До исељења није дошло ни овога пута.

„Живимо од данас до сутра. Не можемо ништа планирати, нити нормално организовати живот. Преостаје нам да чекамо кад ће опет доћи да нас исељавају. Чине то већ седми пут”, поручила је Светлана.

Адвокат Мирко Б. Мићуновић изнео је озбиљне оптужбе на рачун појединих јавних извршитеља, тврдећи да злоупотребљавају незнање грађана како би што пре наплатили дугове.

„Праксом, коју су поједини јавни извршитељи заузели, а која је противна Закону о извршењу и обезбеђењу, те Закону о парничном поступку, чине енормну штету савесним грађанима, док својим клијентима и себи доносе профит и зараду”, оценио је Мићуновић. „Судови су ’затрпани’ приговорима на рад јавних извршитеља, па како су то судови растерећенији њиховим радом када свакодневно морају исправљати њихове грешке и незнање. Већа разматрају од 200 до 700 приговора, те укидају скоро 70 одсто тих решења и једино тако исправљају дечје игре с туђим људским судбинама.”

А на рад, осионо и бахато понашање извршитеља постоји сијасет оправданих притужби. На њихова дела указује и Европски суд за људска права пресудом „у којој је утврђено да је Црна Гора прекршила право Светлане и Љиљане Бијелић на мирно уживање имовине, гарантовано чланом 1 Протокола 1 Европске конвенције о људским правима, због тога што почев од 31. маја 1994. године (односно од 3. марта 2004. године, од када је Црна Гора у надлежности Европског суда за људска права) до данас није извршила пресуду којом је утврђено станарско право њихове мајке на стан и истовремено наређено њиховом оцу да се исели из стана”.

Правни експерти су јединствени у оцени да је ова пресуда од изузетног значаја јер је „међународни суд први пут утврдио да дуготрајно неизвршење правоснажне пресуде доводи до кршења људских права, као што је право на мирно уживање имовине”.