Уместо о Косову 2019 – Н. Бакарец о историји и о мени

Уместо да одговори на мој чланак „Има нас који верујемо у Косовски завет”, г. Небојша Бакарец је написао неколико неистина и политичких дисквалификација, а на питања није одговорио.

Г. Бакарец у свом реаговању понавља тврђење да Косовски завет није повезан са религијом. Можда би било добро да је 17. марта ове године дошао у Земун, у Храм Рођења Пресвете Богородице, на предавање „Свети владика Николај и Косовски завет”. Предавач је био о. Стефан, игуман манастира Велика Ремета. Не сумњам да би присутни тада са занимањем испратили и излагање г. Бакареца и примерено га наградили.

Бакарец даље помиње бестијално дивљање сецесионистичких специјалаца у К. Митровици 26. марта 2018. На моје питање на основу којих и чијих споразума су ти окупатори прешли на север Косова, где нису могли да примиришу дo 2013, он не одговара. Ја сматрам и да се сада не сме изаћи на изборе у четири општине на северу КиМ по законима сецесиониста, већ да председница Скупштине мора да тамо распише локалне изборе по законима Србије.

А сада о личним дисквалификацијама. Одговорићу на то, иако знам да је њихов аутор већ правомоћно осуђиван због увреда. Тачно је једино да сам на изборима 2016. био кандидат на посланичкој листи ДСС-Двери, у квоти ДСС-а, као члан Српског либералног савета, насталог после гашења Српске либералне странке (СЛС), коју су водили академици Н. Милошевић и Коста Чавошки. Немојте ми пребацивати никаква пластична „вешала”; ја сам, чак, одмах када се та провокација догодила, рекао: Па ту је реч о типичној подметачини, на то ни магарац не би насео.

А о мом „љотићевству и „недићевству”? Потичем из антифашистичке породице, која није хтела да идентификује антифашизам са титоизмом. Мој деда Никола, угледни земунски грађанин, био је у илегалном покрету у Земуну од 1941. Окусио је 1944. затвор Гестапоа и Бањицу. А 1945. је одбио да уђе у КП и одбио партизанску Споменицу речима: „Борба против окупатора је била моја грађанска дужност, а нисам се борио за привилегије”. И мој отац Ђорђе, касније вишеструки првак Југославије у мотоциклизму, са 17 година је отишао на Сремски фронт, а после код Пакраца налетео на мину као дивизијски курир на мотоциклу.

Флоскула о „љотићевству”? Нисам се досад бавио Љотићем, нити писао, нити игде говорио о њему. Што се Недића тиче, био сам једном, у поступку рехабилитације, од суда позван као сведок, због моје историјске оцене, али тада нисам могао да дођем, а касније нисам више био позиван. Поступак рехабилитације покренула је странка СЛС 2008, уз Удружење политичких затвореника, и са тим никакве везе нисам имао. Не познајем никога са протеста у Симиној улици, а из агенцијских вести видим да их припрема мени непозната организација Србска акција; наводи г. Бакареца о томе биће предмет судског поступка. Иначе, мислим да само лудак међу Србима може да поздравља нацистичким поздравом. Н. Бакареца је јако узнемирио мој чланак у „Новостима” из 2016. године „За Сајмиште крив Павелић, а не Недић”, којем намерно испушта наслов. У чланку пишем да су, по налазима Државне комисије за утврђивање ратних злочина, 1946. као одговорни за логор Земун („Сајмиште”) проглашени поглавник Независне државе Хрватске (НДХ) Анте Павелић, Славко Кватерник и други нацистички и усташки злочинци, а не Милан Недић. Зашто Бакареца боли истина о Павелићу и усташама у вези са логором Земун?

И касније сам више пута писао о нацистичко-усташким зверствима у логору Земун и да се он налазио у НДХ, а не у Недићевој Србији. А о Недићу написах један важан пасус: да је одбио и последњи, најмањи нацистички захтев у вези са Источним фронтом: да тамо пошаље три српска војника. За разлику од Недића, неки други су под Стаљинград ишли добровољно; претпостављам да г. Бакарец зна који је усташки натпоручник из Осијека први одликован „Жељезним крижем” по доласку у Русију, већ у јесен 1941. Да га подсетим: био је то Едуард Бакарец старији, стриц Едуарда Бакареца млађег, „заповједника” Осијека 1991. и бригадира (бригадног генерала) ХВ у последњем рату. Питам Н. Бакареца, као рођеног Осјечанина: Ко се из његове породице борио од 1941. до 1945. на страни антифашизма? Да, чланови наших породица очито су били супротстављени и 1941. и 1991. и поносим се тиме.

Правник и историчар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа