Планетаријум – звездани биоскоп слави пола века

Ове године обележава се пола века постојања Београдског планетаријума на Калемегдану. Кроз ову специфичну институцију смештену у некадашњем турском амаму прошло је до сада више од пола милиона посетилаца. Са сазвежђима и астрономским појавама упознавали су се студенти, средњошколци, ђаци, али и љубитељи звезданих кретања и туристи.

Данас ће поводом овог јубилеја бити одржана специјална пројекција, а као рођендански поклон ова установа добиће нови пројектор за видео-бим. Тај поклон Планетаријуму као и кречење куполе у пројекционој сали донирала је „Рома компани”.

– То је веома важан поклон за нас ако се узме у обзир да видео-бим користимо за наставу и предавања, а куполу, која је сада окречена, употребљавамо као пројекциони екран – каже Бранко Симоновић, из Планетаријума Астрономског друштва „Руђер Бошковић”.

У току реновирања планетаријумске сале посебно се водило рачуна о томе да се сачувају аутентични цртежи панораме града настали пре више од пола века, који окружују јединствени свод пречника осам метара.

Педесет година у Планетаријум су долазили посетиоци из свих делова бивше Југославије. Сада је он место где свраћају људи из свих крајева Србије.

– Наша установа има дугу традицију јер није мало ако неко ради пола века, али посебно треба истаћи колико је она заслужна за популаризацију науке. Планетаријум је изузетно наставно средство када је реч о астрономији и у том погледу је незаменљив. Некада је био један од најсавременијих у овом делу Европе, а сада је прави „олдтајмер” чиме је добио неку нову вредност. Повремено врата отворимо и за различита уметничка и културна дешавања – прича Симоновић.

Године су, ипак, оставиле трага на некадашњем амаму – кров направљен од оловних плоча прокишњава, због чега се појавила влага па са зидова отпада малтер.

Због тога би заиста био прави тренутак да и друге фирме и надлежне институције обратне пажњу на овај јединствени астрономски бисер и помогну да поново засија некадашњим сјајем.

Амам некада био и војничко купатило

Амам се налази у Доњем граду Београдске тврђаве на заравни испод Дунавске падине у непосредној близини остатака комплекса средњовековне Источне капије Доњег града. Не зна се тачно када је настао, али се претпоставља да је грађен у време заласка турске власти над Београдом у периоду између 1860. до 1867. године када су кључеви града коначно прешли у српске руке.

За време Првог светског рата служио је као војничко купатило. Разорен је у експлозији Источне капије 1944. године. Адаптиран је 1967-68. године. Првобитно је амам требало да буде лапидаријум, односно да у њему буду изложени камени споменици, епитафи, саркофази, статуе... али се од тога одустало па је претворен у Планетаријум. У ту сврху у централном простору амама, некадашњем халовату, начињена је независна кружна структура у коју је смештен пројектор.

Пројектор набављен на иницијативу Тита

Београдски планетаријум један је од два планетаријума у Србији. Налази се у саставу Астрономског друштва „Руђер Бошковић”, једног од најстаријих астрономских друштава у Европи и најстаријег на Балкану. Пројектор уз помоћ кога се гледа звездано небо купљен је на Сајму науке и технике у Београду. Постоји прича да је за његову набавку заслужан Јосип Броз Тито.

На уласку у Планетаријум налази се дело „Човек на крају другог миленијума” аутора вајара Зорана Кузмановића. Крај ове скулптуре фотографишу се готово сви посетиоци.