Субота, 01.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
Одговор на саопштење ФК Црвена звезда и Удружења ветерана овог клуба

Првенство Србије 1946. је било квалификационо за првенство Југославије

Фискултурни савез Југославије је у децембру 1945. основао Савезну лигу, а тек у мају 1946. је почело првенство Србије (без Војводине) да би дала своја два представника за шампионат Југославије
Текст из „Фискултуре” од 6. јануара 1946. у којем се тек најављују окружна првенства и првенство Србије

Хвала фудбалским ветеранима Црвене звезде што су својим одговором подстакли да се још мало расветли како је после рата постављен темељ нашег спорта. Он је тада био у надлежности Фискултурног савеза Југославије (Фисај), коме су биле подређене републичке организације, а њима окружне и градске.

Фисај је средином децембра 1945. одредио да у августу 1946. почне првенство Југославије у фудбалу због чега је основао Савезну лигу (турнире у осталим спортским играма) с 10 тимова (по два из Србије и Хрватске, а по један из БиХ, Словеније, Црне Горе, Македоније, Војводине и представник Југословенске армије Партизан).

Београдска „Фискултура” (као орган Фискултурно спортског одбора Србије званичан је извор како се то одвијало) објавила је 6. јануара 1946:

„Футбалско првенство Југославије отпочеће 11. августа. Међутим, према закључку скупштине Фискултурног Савеза Југославије, до 15. јуна све републике и аутономне области морају да заврше своје првенство. У вези са горњом одредбом стручна комисија ФИСОС-а проучила је питање одигравања футбалског првенства Србије.”

Дакле, Фисос је одигравање фудбалског првенства Србије проучио тек после одлуке Фисаја. „Фискултура” је пренела упутство с „пречицом” како да се то уради у року, „јер уколико до 15. марта један округ не буде имао свога првака, тај неће учествовати у првенству Србије, а према томе неће имати ни изгледа да би доцније учествовао у првенству Југославије.”

Да ли може јасније? Окружна првенства се играју да би се учествовало у првенству Србије (без Војводине), а првенство Србије да би се учествовало у првенству Југославије!

„Војни тимови не долазе у обзир за одигравање првенства, пошто ће се у Југословенској армији одиграти посебно првенство”, наглашава се у тексту што је и објашњење зашто Партизан није играо у републичком првенству.

„После 15. марта, сви окружни прваци и првак Космета”, образлаже „Фискултура”, „играће првенство по двоструком куп систему, све дотле док не остану последње четири екипе. 5. маја, ова четири друштва и два најбоља београдска, отпочеће финално такмичење, које ће се одржати по једноструком бод-систему. Првенство ће се завршити до половине јуна, а два првопласирана друштва учествоваће у Савезној лиги за првенство Југославије, док ће трећепласирано друштво играти у Републиканској.”

Дакле, почетак првенства Србије је предвиђен за 5. мај (почело је две недеље касније) 1946. Пола године после одлуке Фисаја о оснивању Савезне лиге!

Које је онда „такмичење увелико било у току”?

„Ускоро треба да се наставе борбе за првенство Београда у футбалу”, пише „Фискултура” 17. фебруара 1946. „У финалним борбама учествоваће шест друштава. Сигурни финалисти су по двојица првопласираних из јесенског дела првенства, из обе групе. То су: Раднички, Београд, Црвена звезда и Металац. Петог финалисту даће земунска друштва Спарта и Сремац, који ће 3. и 10. марта одиграти две утакмице. Шести финалиста добиће се на следећи начин: 24. фебруара новоосновано друштво Милиционар играће са четвртопласираним из групе ’Дунав’ (Графичаром), друштво студената са четвртопласираним из групе ’Сава’ (Ботипом). 3 марта победник из прве утакмице игра са трећепласираним из групе ’Дунав’ (Борцем), а победник друге утакмице са трећепласираним из групе ’Сава’ (Поштаром). Коначно 10. марта победници горњих утакмица у једној игри даће шестога финалисту. 17 марта почеће финалне борбе које ће се играти по једноструком бод-систему.”

Да „Фискултурни спортски савез Југославије није имао никакву надлежност над овим такмичењем” не би се после његових „одлука и аката од 14. до 16. децембра 1945” на основу табеле за јесењи део прогласили учесници финалног турнира. У противном Београд не би у року дао два представника за првенство Србије. Пада у очи и да су у разигравање за „шестог финалисту” придодати „новоосновано друштво” и тим студената (поштеђен од такмичења кроз које је морала да прође и Црвена звезда).

Како је онда Фисај у децембру 1945. „пресекао првенство у пуном јеку”, ако је тек три месеца после тога почело такмичење београдских тимова за два места у првенству Србије? „Фискултура” је 6. јануара објавила да се игра и првенство Загреба и то у две групе. Случајна подударност с Београдом?

У тексту у којем подвлачи црту (2. јул 1946) „Наш спорт” (ново име „Фискултуре”) у наслову „Црвена звезда првак Србије у футбалу” и поднаслову („Железничар се као други квалификовао за Савезну лигу, Металац је трећи бољом разликом голова”) истиче оно због чега се играло – два најбоља тима иду у Савезну лигу, а трећи у Републиканску (Другу лигу).

Да ли „ниједна титула освојена у новијим првенствима не би била рачуната, јер клубови са територије наше отете јужне покрајине Косова и Метохије нису у могућности да учествују у Суперлиги Србије” због тога што је Војводина 1946. имала своје првенство? Једно је кад неко не може да учествује због „више силе” (Косово и Метохија), а сасвим друго кад по нашим прописима има сопствену лигу (Војводина је и 1946. припадала фудбалској организацији Србије, као и много касније кад су њени клубови у Другој лиги играли у Западној групи с онима из Хрватске, БиХ и Словеније).

Што се тиче „паралела између Звездине титуле и титуле коју је Спартак освојио на нивоу Војводине” Спартак је као првак Војводине за 1946. имао иста права као и прваци свих осталих република, па и првак Србије Црвена звезда – право да игра у Савезној лиги (првенство Југославије).

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zile
Ja bih tu titulu , kao nagradu , dodelio gospodinu Covicu .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.