Атина после 200 година добија џамију – без минарета

Од нашег дописника
Атина – После готово два века Атина ће престати да буде једина европска метропола у којој није било џамије. После Васкрса, када почне рамазан, преко 100.000 муслимана који живе у главном граду Грчке добиће свој званични храм.

У западном атинском округу Ботаникос, на територији некадашњег паркинга грчке морнарице, изграђена је скромна џамија која ће после много перипетија са којима се цео пројекат током изградње суочавао, после васкршњих празника коначно отворити врата верницима. Наравно, џамија неће имати минарет нити било какав звучник за позив на молитву, проповеди ће бити на грчком језику, повремено на енглеском, што је прихваћени европски модел док ће се молитва изговарати на арапском. Ово скромно здање које подсећа на павиљион моћи ће да прими 300 мушкараца и 50 жена чиме ће бар делимично бити удовољено захтевима муслиманске заједнице да им се после два века омогући достојно место за молитву. До сада су се муслимани у Атини окупљали, практично у илегали, у преко 100 незваничних богомоља које су функционисале по гаражама, мањим спортским дворанама на периферији, подрумима, становима... Број илегалних џамија повећан је после прилива огромног броја миграната јер се према званичним статистикама на територији Грчке задржало 70.000 избеглица.

Услов за имама је, према захтевима Министарство образовања и верских послова, било грчко држављанство, познавање грчког језика, пребивалиште у Атини најмање три године и познавање најмање два светска језика.

Ципрасова влада је једина која је реализовала до сада давана обећања да ће муслимани коначно добити џамију. Најаве о изградњи датирају још од 2002. године, али је тада моћна Православна црква успела за заустави ову идеје. Годинама на том плану није ништа учињено, па је идеја обновљена 2013. Међутим, због отпора Грка, пројекат је опет стопиран. Практично, у последњих 15 година изградња џамије је три пута одлагана и тек 2016. године левичарска влада је у парламенту „прогурала” идеју до краја. Када је после расправа са Црквом и локалним становништвом коначно нађено место на коме ће се градити, основни услов да се умири грчка јавност био је да џамија нема минарет. За изградњу џамије грчка влада је у јеку најозбиљније економске кризе издвојила преко 900.000 евра јавног новца на земљишту које је припадало Грчкој морнарици што су многи окарактерисали као још један од потеза који показују да је грчка црква изгубила утицај на левичарску власт.

Узрок категоричном отпору који је потпиривала и ултрадесничарска партија „Златна зора” које је организовала протесте против изградње џамије лежи у анимозитету Грка према свему што их подсећа на 400 година под турском влашћу. Зато, од 1821. године, равно 198 година од ослобађања од отоманске власти, власт у Атини није дозвољавала званичне џамије. Постојале су само историјске џамије које су преживеле као музеји, а Грци су наставили да ислам повезују са турском окупацијом. Анкете су показале да само трећина становништва позитивно гледа на помињање муслимана. Црквени великодостојници су чак изградњу џамије назвали „дехелинизацијом” и „дехришћанизацијом” нације, изражавајући бојазан да ће постати школа за џихадизам и фундаментализам.

Званични став Сиризе је да изградња џамије може да помогне у спречавању радикализације младих муслимана који живе у земљи и да се тако избегну грешке западних земаља и сачува безбедност. Грчка, где православци чине 95 посто становништва, а муслимани 1,7 процената и која претендује на то да је модерна европска земља, морала је, по мишљењу левичарске владе, да „осавремени” схватања и поштује права на другачије мишљење. Јер, у Грчкој живи пола милиона муслимана, укључујући и заједницу од најмање 100.000 Грка турског порекла који живе на североистоку земље, у Тракији, где имају своје богомоље.