Све мање новорођенчади, повећава се број емиграната

Број становника Србије пао је мање од седам милиона, а просечна старост нашег становништва износи 43 године, што значи да смо достигли степен дубоке демографске старости. Број старијих од 65 година знатно премашује број деце, а процене говоре да ће нас до 2060. године бити између милион и два милиона мање. Број особа старијих од 80 година знатно ће порасти, што значи да ће бар пет одсто оних који имају право гласа патити од Алцхајмерове болести или деменције, упозорио је председник САНУ академик Владимир Костић.

Он је на представљању зборника „Ка бољој демографској будућности Србије” истакао да је број оних који улазе у радно активни период двоструко мањи од оних који из њега излазе, а број корисника инвалидских пензија – дупло већи него у блиској прошлости. Оцењујући да је једна од главних претњи за српско друштво „демографско битисање”, Костић је констатовао да ће САНУ у наредним годинама покушати да дефинише правце реаговања на популационе проблеме.

Директорка Центра за демографска истраживања Института друштвених наука др Мирјана Рашевић оценила је да ће се криза рађања у Србији наставити, а највероватније и продубити у времену које долази.

– Узроци ове песимистичке прогнозе су бројни. Број жена у репродуктивном периоду се смањује, рађање се одлаже, а осећај економске и социјалне несигурности један број жена мотивише да одустану од родитељства или остану на једном детету. Просечна жена током репродуктивног периода има три абортуса, а број жена старости између 20. и 34. годинe смањио се за чак 60.000 у периоду између 2011. и 2017. године. Кризу рађања продубљава и исељавање младих из Србије. Према подацима Организације за економску сарадњу и развој, исељавање наших суграђана достигло је рекордне размере у периоду од 2008. до 2016. године, када се из земље иселило њих 236.800. Само у 2016. години у земље чланице ОЕЦД-а емигрирало је 44.000 особа – нагласила је др Рашевић.

Додала је да бројна истраживања сведоче да велики број особа млађих од 30 година исказује спремност да потражи посао ван Србије и не размишља о повратку у матицу. Резултати последње студије, спроведене 2018. године на узорку од око 11.000 студената државних и приватних универзитета, потврдили су да трећина њих планира да потражи боље услове живота и рада ван наше земље, а више од 90 одсто њих изјавило је да има пуну подршку родитеља за одлазак из земље. Око 70 процената студената који планирају да након завршетка школовања оду из земље има родбину и пријатеље који живе у иностранству. Посебно забрињава податак да је четвртина студената изјавила да ништа не може да промени њихову одлуку да оду у иностранство.

Др Славица Ђукић Дејановић, министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику, упозорила је да свака пета млада особа која одлази из Србије има факултетску диплому, а просек старости младих емиграната износи 28,7 година.

– Миграције становништва спадају у демографски феномен који је немогуће спречити, а тешко се предвиђају. Међутим, морамо мислити на оне који су отишли, а не планирају да се врате, и размотрити шта матица може да уради за њих и како да их вежемо за Србију. Морамо креирати повољнији амбијент за стварање породице, прилагођавати уписне политике тржишту рада и омогућити младим очевима и мајкама боље усклађивање рада и родитељства – истакла је Славица Ђукић Дејановић.

Подсетила је да је Стратегија за подстицање рађања усвојена у марту прошле године, а њен циљ је да се у наредних 10 до 15 година ниво стопе рађања повећа са садашњих 1,46 на 1,85 деце по жени, односно да се тежи ка пожељној стопи рађања која износи 2,1 дете по жени и која би омогућила просто обнављање становништва.

– Закон о финансијској подршци породицама са децом, донесен у јулу прошле године, свакако није савршен, али породицама пружа највећу материјалну подршку до сада и не односи се само на запослене, већ и на незапослене и самозапослене мајке. Осим тога, држава је омогућила свим женама три покушаја вантелесне оплодње до 42. године живота, а оним мајкама које имају дете омогућила је два покушаја вантелесне оплодње – закључила је др Славица Ђукић Дејановић.