Утврђени критеријуми за припрему државне матуре

Седницу Сената Универзитета у Београду одржану јуче обележила су бројна питања и дилеме везана за полагање државне матуре, али и расправа о томе да ли ово универзитетско тело треба да „пресуди” у случају професорке Весне Тодорчевић са Факултета организационих наука, којој је оспорен избор у звање редовног професора.

Факултети ће имати право да поставе додатне услове за полагање државне матуре, али овај испит, који се законима најављује још од 2005. године, биће селекциони за бруцоше. Државну матуру, која ће бити директна улазница на факултете, полагаће средњошколци који сада иду у други разред и завршиће четворогодишње смерове школске 2020/21. године. То је на јучерашњој седници Сената Универзитета у Београду (УБ) најавио Виктор Недовић, државни секретар Министарства просвете. Овим су министарство и Ректорат УБ први пут званично најавили националну матуру. Новина је да су израђени критеријуми за припрему и спровођење матуре и формирана комисија која ће пратити цео процес у току настанка и касније када буде спровођен.

Матуранти ће имати три обавезна испита на крају четворогодишњег школовања и један на крају трогодишње школе, најавила је Марија Крнета, руководилац општег средњег и уметничког образовања у Министарству просвете. Тестови ће бити у јунском и августовском року, у исто време у свим школама у земљи, а сваки ће трајати 240 минута и имати по 40 задатака, по десет основног и напредног нивоа, а 20 средњег.

– Постојаће општа, стручна и уметничка матура. Прву полажу гимназијалци, којих је тренутно 25 одсто. Један дан решавају тест из српског, другог дана из математике, а трећег предмет по избору са листе од седам опција. Уметничка матура имаће матерњи језик, наставни предмет по избору и уметнички наставни предмет, док ће ђаци стручних четворогодишњих школа полагати српски, математику и стручни испит. Он се састоји од теста провере стручних знања и матурског рада – истакла је Крнета и додала да ће национална матура, поред обавезног општег дела, имати и изборни, у зависности од тога које ће предмете бодовати факултет на који ђак претендује. Полагање овог изборног дела омогућиће ученицима свих школа да упишу факултете које желе.

Представници Сената имали су питања како ће ученици медицинске школе уписати медицину ако полажу стручни испит који не садржи тестове из хемије и биологије који су могућа улазница на тај факултет. Крнета је појаснила да ће управо то бити омогућено полагањем изборног дела матуре. Миодраг Поповић, члан Националног савета за високо образовање, упозорио је на неколико могућих проблема и истакао да га највише брине питање регуларности овог испита и могућег „цурења података”, јер ће тестове правити бројне особе, укључујући и преводиоце за мањине, а такође ће их и прегледати немали број људи.

После жучне расправе у којој је ректорка УБ Иванка Поповић чак и запретила Зорану Ракићу, декану Математичког факултета, удаљавањем са седнице Сената, одлучено је да Весна Тодорчевић буде изабрана у звање редовног професора на Факултету организационих наука. За њен избор у више звање гласало је 27 чланова, против су била три, док је седморо било уздржано.

Пре гласања чланови највишег тела УБ повели су получасовну расправу о томе да ли Сенат треба да пресуди у овом случају, с обзиром на то да му Веће научних области, које је претходно дало негативну другостепену одлуку на њен избор, није одговорило на захтев. У њему је тражено да Веће научних области образложи своје противљење избору Тодорчевићеве у више звање, али ово тело то није учинило.

– Одговорено нам је да је председник већа имао здравствену интервенцију и да не може да држи седницу. Затражили смо да то учини његов заменик, али он је одговорио да то, такође, не може из здравствених разлога, да пије лекове против повишеног крвног притиска и не сме да буде изложен стресу. Ово је случај који је недељама био присутан тамо где не треба да буде, стигло нам је много информација и формалним и неформалним путем. Мишљење већа нам није дошло, из разлога који се не могу прихватити. Питам се само колико чланова Сената пије лекове против хипертензије. Молим колеге за рационалну дискусију без емоција – истакла је ректорка Поповић, позивајући чланове Сената да се изјасне да ли желе да гласају о овом случају, или да Већу научних области ипак дају још мало времена.

Већина је пресудила за гласање, које је затим било у корист Тодорчевићеве, која се убраја у најбоље младе математичаре у Србији, али и шире. Прича о њеном унапређењу је планула у медијима, што су неки декани јуче замерили, а Драган Симић, декан Факултета политичких наука, подсетио их је да глас јавности није безначајан, иако није пресуђујући. Позитивном одлуком Сенат УБ јуче је ставио тачку на случај у којем се, при избору у професорско звање, Весни Тодорчевић није оспоравала стручност, већ јој се као главни недостатак приписивало дуго одсуство са наставе због трудничког и породиљског боловања. У току расправе Бранислав Боричић, декан Економског факултета, као један од аргумената против гласања Сената истакао је чињеницу да се у случај умешала и инспекција Министарства просвете, која испитује првостепено негативно мишљење које је на избор Тодорчевићеве дао Математички факултет, са ког је потекла. Супротно Статуту БУ, тада су гласали сви чланови Наставно-научног већа факултета, а не само редовни професори. Подсетимо, ФОН је, самим предлогом за више звање, подржао Весну Тодорчевић.