Мирославу Лазанском уручена Награда града за новинарство

„Ово је пре свега награда кући „Политика”, признање озбиљном новинарству, јер смо најозбиљнији лист на простору Балкана” У оквиру „Дана Београда” јуче је у Старом двору приређена традиционална додела Награда града. Другу годину заредом највише градско признање у области новинарства добио је новинар „Политике”. Ове године – Мирослав Лазански, дугогодишњи војнополитички коментатор најстаријег дневног листа на Балкану.

Мајстор пера који деценијама извештава са највећих ратишта и војних жаришта широм света, после уручења признања нагласио је да је то пре свега награда кући „Политика”.

– То је награда озбиљном новинарству, јер ми смо најозбиљнији лист на простору Балкана. Ипак, са друге стране, човек после оваквих награда дође и у неку врсту носталгије јер оваква признања обично уследе на крају каријере, као оно: „Примио си велико признање за свој рад, хајде сад здраво, довиђења” – кроз шалу је указао Лазански.

Награди за дугогодишњи новинарски рад, према његовој оцени, највише је кумовао пут у Северну Кореју и ексклузивни текстови из ове азијске земље.

– Тај пут смо планирали директорка нашег листа и ја. Радили смо акредитацију за војну параду и нико није знао за то до самог краја. Био сам тамо једини новинар са ових простора – с поносом је истакао Лазански.

Овогодишњи лауреат из области новинарства рођен је 1950. у Карловцу. Дипломирао је на Правном факултету у Загребу, где је и започео новинарску каријеру у „Полету”, а наставио је у „Вјеснику”, „Старту”, „Данасу”, „Политици експрес”... Године 1991. прелази у „Политику”. Извештавао је из Сирије, Сомалије, са Крима, из Авганистана, Чеченије, Конга, Ирака... Интервјуисао је два врховна команданта НАТО-а, три маршала СССР-а, педесетак министара одбране и начелника генералштаба светских армија. Једини је југословенски новинар који је пловио у атомској подморници.

Признање, изненађење и подстрек

Признања су јуче уручена и у области уметности, медицине, пољопривреде, књижевности, архитектуре, спорта, образовања... За резултате изузетне вредности у медицини ове године награду је добила проф. др Даница Грујичић.

– Признање увек значи јер видите да је неко препознао рад, труд и да године које су иза вас нису отишле узалуд. Да вреди имати свој пут. Он не може увек да буде лак и подразумева много рада, мало талента и много знања. То је оно што саветујем младима. Гледај свој пут, ради много, знај пуно и онда је само небо граница – истакла је проф. др Грујичић.

Признањем су ове године овенчани и глумци Ненад Јездић за позоришно стваралаштво и његов колега Игор Ђорђевић за улогу Ђорђа Катића у „Коренима”.

– Награде не доживљавам фаталистички. Али, ова ми је важна јер сам је добио од људи који ми дају подстрек да и даље маштам на позорници, да и даље изгарам и да дајем најбоље од себе у сваком смислу. Важна ми је зато што иза ње стоји име Београда и великих лауреата – рекао је Јездић.

Његов колега указао је да је био изненађен када је сазнао да је овогодишњи лауреат.

– Нисам се надао да ћу ово велико признање добити јер нисам ни знао да сам номинован. Привилегован сам јер се налазим у друштву изузетних, међу којима је и мој колега Јездић. Он је већ неколико сезона један од водећих глумаца у позоришту, на ТВ и на филму и показује да у овој земљи може да се достојанствено живи и од уметности и од земље – навео је Ђорђевић.

Видно узбуђен био је и џудиста Немања Мајдов, који је престоничко признање добио у области спорта.

– Сви знамо какве квалитетне спортисте Београд има, и зато бити најбољи међу њима је велика привилегија, али и част и мотивација за даље – напоменуо је Мајдов.

Душица Тотић, једна од оснивача бироа „Реморкер архитектс” који је добио награду за реконструкцију бивше „Трудбеникове” зграде у Булевару краља Александра, казала је да су она и њене колеге почаствовани наградом, али и тиме што су добили шансу да улепшају град и што се то свидело и стручњацима и лаицима.

Почаствован је био и Бранислав Мутић, ватрогасац – спасилац из чете Земун који је награду „Светислав Стојановић” за изузетну стручност и храброст добио за спасавање шестогодишње девојчице из куће у пламену у близини Сајмишта.

– Ова награда припада и колегама из смене, свима који су учествовали у акцији спасавања са мном – био је изричит Мутић.

Да су колеге друга породица истакао је и Милорад Крешевљак, командир Ватрогасне спасилачке чете Земун, која је добила исту награду као и Мутић, али у категорији ватрогасне јединице.

– За наш рад најважније је то што се добро познајемо. Због времена које проводимо заједно и због природе посла фактички смо једна породица. Пазимо једни на друге и императив нам је колегијалност – казао је Крешевљак.