Неандерталац на траси Коридора 10

Да није Коридора 10 вероватно не бисмо поуздано знали да су пре око 100.000 година нашом земљом шетали неандерталци. Наиме, приликом изградње дела пута Ниш–Димитровград 2002. откривене су пећине за које су стручњаци претпоставили да могу бити важна археолошка налазишта. И били су у праву. Петнаест година касније српско-канадски тим научника пронашао је, а недавно о томе обавестио и јавност, поуздан доказ да су у време леденог доба на нашој територији живели неандерталци. Тај доказ је један зуб, и то кутњак, који је научницима успео да „каже” да је реч о детету. По свему судећи, сазнањима није крај, јер се из института „Макс Планк” у Јени чекају резултати анализе ДНК.

– Зуб, стар око 102.000 година, пронашли смо у пећини Пештурина у Јелашничкој клисури, као и фосилне остатке бројних животиња попут мамута, коња, носорога, бизона... Открили смо и разне алатке, као и једну кост на којој су урезане паралелне линије. То нам говори да је код неандерталаца било развијено симболичко мишљење – објашњава за „Политику” археолог проф. др Душан Михаиловић с Филозофског факултета у Београду.

Ко су заправо били неандерталци? Иако су за њих везане предрасуде о глупацима из пећина с тољагама у рукама, стручњаци исправљају неправду. Док нас упознају с овим прачовеком, инсистирају на чињеницама да су неандерталци имали своју културу, да су се први сахрањивали и наводе да њихови гени имају значајну улогу, рецимо, у имуном систему модерног човека.

Пре око 200.000 до 44.000 година насељавали су целу Европу, а најбројнији су били пре 130.000–70.000 година. У то време неандерталци су били на читавом Балкану, а што се нашег поднебља тиче најбогатији остаци прикупљени су управо у пећини Пештурина. На многим животињским костима научници су уочили трагове алатки и зуба хијена, на основу чега су претпоставили да су неандерталци и хијене наизменично посећивали пећину и ловили животиње на извору који је истицао из саме пећине.

Према речима нашег саговорника, неандерталци су изузетни ловци, а главно оружје су им била копља у која су усађени такозвани левалоа шиљци.

Михаиловић истиче да је у пећинама у околини Ниша, на потесу од око 10 километара, сачувана историја Европе. Тако су, рецимо, у Великој Баланици откривени остаци фауне и огњишта из средњег палеолита, док је у Малој Баланици нађена вилица фосилног човека.

– Успели смо да утврдимо да је реч о вилици старој око пола милиона година и да спада међу најстарије остатке људских предака у Европи. Закључили смо да припада врсти хајделбергезис и да, за разлику од западноевропских, наш фосил не садржи неандерталске елементе. Та чињеница нам сведочи да у хладним периодима Балкан није био изолован од остатка Евроазије, као што је то био случај са западном Европом. Уз то, откривени су и остаци културе који указују на повезаност са Истоком. У најдубљим слојевима Мале и Велике Баланице, наталоженим пре 200.000 до 500.000 година, нађени су кварцни предмети веома слични налазима са локалитета у средњој и источној Европи и у средњој Азији – наводи Михаиловић.

Ова археолошка налазишта сведоче о култури и начину живота људских предака од пре 500.000 до пре 10.000 година. Велика и Мала Баланица садрже остатке старе и до пола милиона година, Пештурина открива да је била насељавана пре 100.000 година, а да су у пећинама у Сићевачкој и Јелашничкој клисури људи боравили пре 20.000 година, и то у време кад је ледено доба било на врхунцу.