Петак, 19.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Свети Сава у Боки

Манастир Савина (Фотодокументација „Политике”)

Из књижевне радионице публицисте Васка Костића из Тивта изашло је ново издање књиге „Свети Сава у Боки”, које је објавила књижара „Со” из Херцег Новог. На промоцији у Котору књигу су представили ректор Богословије „Свети Петар Цетињски” Гојко Перовић, Љиљана Чолан, професор књижевности у которској гимназији, и књижевник Никола Маловић.

У књизи се говори о везаности целог приморја, посебно Боке Которске, за Светог Саву, који је 1219. године, на Михољској превлаци код Тивта, установио седиште Зетске епископије, претечу Митрополије црногорско-приморске. У књизи се говори о легендама и топонимима везаним за Светог Саву у Боки, уз подсећање на то како су изгледале Светосавске свечаности у Котору и другим местима Боке. Такође и како су се организовала Светосавска славља Бокеља у прекоморским земљама.

Од свих епархија СПЦ у Краљевини Југославији, највећи број храмова посвећених Светом Сави био је у Боки Которској, а данас их је осам: црква у комплексу манастира Савина – Херцег Нови, црква у Морињу, саборни храм у Тивту, затим у селу Клинци на Луштици, на Савиној главици у Грбљу и у Паштровићима, црква у комплексу манастира Грдиште, у месту Крстач код манастира Режевићи и у Ђенашима понад манастира Прасквица. На подручју Боке Которске (Котор, Будва, Тиват и Херцег Нови) живи око 90.000 становника, док милионски Београд има три цркве посвећене Светом Сави, Нови Сад само једну, Ниш такође једну, а Бањалука и Подгорица немају цркве посвећене Светом Сави.

О култу Светог Саве у Боки Которској аргументовано се говори у књизи и поткрепљује мишљење да је, изузимајући Хиландар, култ првог српског просветитеља развијенији у Боки него у ма којем крају где живе Срби.

Појава књиге „Свети Сава у Боки” стиже у право време, када се широм Боке Которске потписује петиција како би се од надлежних органа добила дозвола за обнову манастира на Михољској превлаци, где је Свети Сава ударио темеље Светосавља у Боки Которској.
Душан Давидовић,
Котор

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sinisa Stojcic
Potomci su zaboravili Svetog Savu.Cast izuzecima i piscu obog teksta
др Милан Лекић
Све честитке аутору. Није чудо да је култ Светога Саве и Немањића најразвијенији на простору Српског Поморја (Далмације, Захумља, Травуније, Диоклије). То је географско, економско и културно средиште средњевјековне Србије. Преци Немањића су из тих крајева. Његов чукундјед Стефан, отац Тихомир/Деса и стриц Чедомир сви су били свештеници Сплитске архиепископије Цариградске патријаршије. Не постоји љепше мјесто за промоцију књиге са таквим насловом. Немања велики кнез српски Далмације, Босне, Захумља, Травуније, Диоклије и Раса (Теодосије, Беч, 1794), за главни град Српске земље уређује Котор (1168) - у коме је и рођен Растислав 1173., "принц хумски". Свети Сава 1219., као другу, основао је епископију Диоклијско поморје са сједиштем у цркви Архангела Михајла у Стону које ће до краја 13.в. бити пренето на Михољску превлаку, а коју ће Душан император Склавиније, Бугара и Грка уздигнути у ранг митрополије 1346., и тако је до данас...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.