Где је данас средња класа

Да ли идете на море? А на зимовање? Када напуните потрошачку корпу остаје ли вам довољно новца за одлазак у позориште и биоскоп? Имате комфоран стан и добар аутомобил? Ако испуњавате све ове услове, врло је вероватно да припадате средњој класи. Ако се нисте пронашли, проверите правац кретања – да ли се пењете ка врху или клизите ка дну друштвене лествице.

Ко се у нашој земљи може назвати средњом класом? Професорка на Економском факултету у Београду др Јелена Жарковић Ракић каже за „Политику” да средњу класу код нас чине домаћинства која месечно остварују приход између 40.000 и 120.000 динара. Тако, узимајући у обзир распон прихода, њени припадници данас су добрим делом запослени у јавном сектору, као и у страним компанијама, сектору финансија, информационих технологија...

– Они имају релативно стабилно запослење па могу да задовоље жеље које се тичу власништва над некретнинама, бољег образовања и путовања – додаје наша саговорница, иначе директорка Фондације за развој економске науке (ФРЕН).

Међутим, подаци Републичког завода за статистику из 2017. године показују да је у Србији за око 57 одсто домаћинстава немогућа мисија одлазак на седмодневни одмор. Штавише, 44 одсто њих не може да издвоји 10.000 динара како би покрили неки непредвиђени трошак. Исто истраживање показало је да више од 60 процената испитаника сматра да тешко и врло тешко састављају крај с крајем, док је за само четири одсто њих то лак посао. Иако већина људи тврди да припада средњој класи, ово је можда најсликовитији показатељ колико је дубок јаз између сиромашних и богатих.

Шта се десило са нашом средњом класом? Једни сматрају да ју је уништио режим Слободана Милошевића, други, додуше малобројнији, кривце виде у санкцијама и НАТО бомбама. Ако томе додамо приватизације, које су у најмању руку спорне, долазак страних банака које су грађанима тек ослобођеним од санкција понудиле ведрију слику живота, али уз високе камате и, на крају, рецесију 2008, јасно је зашто је средња класа десеткована.

Међутим, др Јелена Жарковић Ракић не слаже се са оценом да се средња класа смањује, већ да су њени припадници најгласнији када им се положај погоршава.

– Током деведесетих година у Србији средња класа, која је имала већи текући доходак и била склонија штедњи од ниже класе, доживела је кроз епизоде хиперинфлације и замрзавања девизне штедње натпропорционално погоршање своје позиције. Али после 2000. видимо обрнут тренд. Тада су реформе, од приватизације, преко фискалне политике, више ишле у корист средње класе, а на штету радништва и нижих слојева – каже наша саговорница.

Роба и путовања постали су релативно јефтинији, дошло је до великог раста плата у јавном сектору, а укинути су неопорезиви делови зараде у виду топлог оброка и регреса, који су највише значили онима с ниским платама. Истовремено, десила се и ерозија дечјег додатака и социјалне помоћи, који су највише значили онима са дна лествице.

Ако је за утеху онима који се са носталгијом сећају средње класе из доба СФРЈ, ни милиони Европљана данас се не осећају сигурно. Док је у ЕУ 60 одсто становништва припадало средњем сталежу, а у Америци половина, на оба континента средња класа се смањила за две трећине. Први пут једна генерација младих у Европи себе не може да замисли како живи животом средње класе својих родитеља. Суочавају се и са недостатком стабилних радних места, па су принуђени да се задовоље привременим и хонорарним уговорима. Само у Шпанији 2017. године 90 одсто нових радних места је било привремено.

Ко је пресудио средњој класи на Западу? Рецесија и дуготрајан и спор опоравак од ње. Уз то, мало је радних места са средњим примањима, а с обзиром на милионе оних који траже посао, послодавци могу да понуде ниже плате, што људима отежава да поврате или одрже животни стандард. Треба имати у виду и да је више јефтине радне снаге, као и то да су мигранти оптеретили буџете појединих држава. Со на рану додали су и законодавци земаља ЕУ доносећи законе који слабе заштиту радних места и зарада. Нарушена је и куповна моћ. Све то храни незадовољство, које је изазвало популистичке покрете.

Тако су „Жути прслуци” у Француској на улицама од 17. новембра 2018, а у Шпанији незадовољство је изазвало политичку поларизацију. Вокс, партија екстремне деснице, направила је добар резултат на регионалним изборима у Андалузији и после више деценија ушла у парламент. Најмногољуднија шпанска покрајина суочава се са стопом незапослености која премашује 20 одсто, као и са свакодневним пристизањем миграната који путују преко Средоземног мора.

Један од водећих економиста Бранко Милановић недавно је у интервјуу за „Дојче веле” рекао да је неједнакост постала један од главних феномена на Западу.

„Раније никога није интересовала, а данас је једна од главних тема. Не само због неједнакости као такве, већ због политичких ефеката које има: смањивање средње класе у западним земљама, јачање деснице и онога што се назива популизмом или укупно смањивање значаја Запада у односу на Кину” – сматра Милановић.

Један млади британски коментатор друштвених збивања саставио је списак ствари које би требало да буду у кућама представника средње класе. На тој листи су смарт телевизор, џакузи, грамофонске плоче, ретро-фрижидер, епл рачунари... И роштиљ. Добро је, то, бар, имамо.

Зашто сви мисле да су средња класа

Скоро да нема особе која ће рећи, било да зарађује који динар изнад минималца или прима плату која се пише са пет нула, како не припада средњој класи. Јелена Жарковић Ракић сматра да је то због великог доходовног распона средње класе.

– Ми смо ипак део европског простора где се егзистенцијално сиромаштво мери са свега неколико процената, свакако много мање од, рецимо, једне четвртине популације и више од тога у неким азијским или афричким земљама. Оних веома богатих процентуално такође нема много, тако да средња класа свакако обухвата највећи део популације – објашњава наша саговорница.