Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Копти – староседеоци Египта

Језгро овог народа које се држало хришћанске вере и традиције очувало је своју самосвест као посебне заједнице која траје и до данас
(Фото ЕПА/Khaled Elfiqi) Египатски копти на молитви у манастиру недалеко од Каира

Нови тематски број часописа „Градац” представља досадашње најсвеобухватније издање о Коптима на српском језику, а садржи текстове који говоре о коптској цркви, монаштву, језику, историји, књижевности и уметности, уз посебан осврт о црквеном дијалогу коптских и православних хришћана.

Почевши од тога да су Копти недовољно познати нашој јавности и да је потребно о њима имати више сазнања „у времену тешком за блискоисточне хришћане и за оне двомиленијумске заједнице које нестају у Сирији”, др Алексaндар Раковић у уводном тексту напомиње да Копти заједно са осталим дохалкидонским црквама Етиопије, Еритреје, Јерменије, Сирије и Индије чине оријентално-православну цркву, познату и под појмом монофизита.

Према тексту проф. др Викентија Фрадинског, Копти су староседеоци Египта, али их је њихова природна наклоност према мистицизму повукла ка монофизитству, са његовим учењем о једној божанској природи Исуса Христа. То је Копте одвело у секташки сепаратизам у односу на православну и католичку цркву. Међутим, Фрадински наводи важност постојања неколико монофизитских фракција, утицајних и на коптске монофизите. Међу њима је највећа струја северијана, иначе најумеренија и блиска православљу. Северијанство је постало званична вера Коптске цркве која проповеда савршенство Исуса Христа као човека и као Бога, пуноћу обе његове природе, по молитви: „И божанство Твоје никада, ни за један тренутак, није се одвајало од Твога човечанства”.

Због тога аутор овог текста истиче да би било неправедно Копте посматрати само као монофизите, у смислу претварања две Христове природе у једну, што је и за њих јерес. Порфирије Успенски, који се у Египту сретао са коптским духовницима, посведочио је да они исповедају Христа као савршенога Бога и као човека који нема греха, неисказано сједињење његових двеју природа – божанске и човечије, те тиме нису јеретици.

Фото ЕПА/Amel Pain

Копти као основ свог вероучења, осим Светог писма и апостолских предања, узимају Символ вере и одлуке три прва васељенска сабора, а ослањају се на дела светих отаца цркве која су преведена на коптски језик. Признају свих седам светих тајни, а православљу су блиски и по поштовању светих моштију, икона и молитви за покојне. Одржавају литургије Светога Василија Великог, нешто измењене и допуњене грчке редакције, затим Григорија Богослова и Кирила Александријског.

У тексту Данка Страхинића дат је историјски осврт на асимиловање Копта у процесу исламизације и арабизације, где се највеће опадање коптске нације догодило под фатимидским калифима, што се све заједно одрaжава и на данашње стање. Научна сазнања указују на то да су савремени египатски муслимани већином преверени Копти, након готово хиљаду година асимилације у доминантну арапску културу, што по мишљењу аутора ставља под знак питања и основе арапског национализма 20. века. Иако је арапско освајање Египта 641. године прошло без отпора становништва, арапски језик ушао је у црквену употребу од 10. века, а од 12. века, одлуком патријарха Габријела II, арапски језик постао је црквени, верске поуке даване су на арапском, а молитве држане на коптском. Манастири и цркве били су средишта културног и интелектуалног живота хришћана, а већина стваралаштва била је верске природе. Тринаести век се сматра посебно важним за развој коптско-арапске писмености и литературе. Копти су се под утицајем исламизације, у време Османског царства, одрицали свог језика, прихватали су обрезивање, ношење зарова код жена, а као једно од културолошких обележја специфичних за Копте аутор наводи тетовирање као верску и етничку идентификацију у већинском муслиманском и арапском друштву.

Упркос свим потешкоћама са којима су се суочавали, напомиње Страхинић, језгро Копта које се држало хришћанске вере и традиције очувало је своју самосвест као посебне заједнице која траје и до данас.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Biki890
To sto oni zovu koptski u Liturgiji je zapravo grcki. Vrlo malo koptskog je ostalo. Takodje, imaju i liturgiju sv Jovana Zlatoustog. Isti simvol vjere. Jedino sto mi se ne svidja je da nemaju nimalo obicaja tj nisu ih sacuvali, jaja ne boje osim ako nema male djece, boje ih ponedeljkom, rade na sve ce samo nedeljom ne. Jos uvijek se obrezuju navodeci Stari zavjet kao primjer. Pojma nemaju o ikonama, zovu ih slike i po kucama i kace neprimjerno. Imaju I katolicke slike isusa sa gorecim srcem itd.
Raca Milosavljevic
... hvala Politici za ovu iscrpnu pricu o Koptima ... samo da podsetimo i Butros Gali,nekadasnji generalni sekretar UN-a bio je Kopt ... i jedini nije odradio drugi mandat a znamo zbog cega ...nije hteo da prihvati lazi o Srbima ... to mu mocnici nisu oprostili i zato nije izabran i drugi mandat ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.