Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Културно наслеђе као потенцијал

Будимпешта (Фото Пиксабеј)

Приобаља река с богатим културним наслеђем градова дуж њиховог тока најчешће су са статусом заштићених локалитета, а неретко и с додељеним статусом локалитета под заштитом Унеска. Неки од таквих локалитета су „Приобаље Сене и Париз”, „Приобаље Дунава са замком на Будиму”, „Горња средишна зона реке Рајне”. Србија поседује значајно наслеђе у приобаљу Дунава, које се свакако може посматрати и као јединствена целина дуга више од 200 километара, почевши од тврђаве у Бачу, Петроварадину, Београду, Смедереву, Раму, Голупцу, па све до тврђаве Фетислам на Дунаву.

Добар компаративни пример за добијање статуса заштићене амбијенталне целине је приобаље горњег средишњег тока Рајне, где се налази велики број споменика културе баш попут нашег приобаља Дунава, који су управо и били разлог за добијање статуса наслеђа под заштитом Унеска.

У случају успостављања заштите приобаља Дунава кроз Србију, посебно уважавајући чињеницу да Дунав од извора до ушћа у Црно море у свом току повезује десет држава, туристичка понуда Србије на тај начин би била озваничена, а туристи би могли да уживају у природи, али пре свега у богатом наслеђу старих утврђених градова дуж поменутог тока. Данашњи однос према успостављању односа према потенцијалима градова на таквим рутама свакако је усмерен ка омогућавању максималног ужитка за туристе, којима се током обиласка, који неретко траје више дана, мора обезбедити адекватна инфраструктура, што подразумева брз и ефикасан транспорт, смештајне капацитете, али и минимум услова, као што су јавни тоалети.

О каквим је потребама и могућностима за интервенције реч може се закључити на примеру локалитета под заштитом Унеска „Приобаље Дунава и замак на Будиму”, на којем је, у складу с управо наведеним потребама, ланац хотела „Хилтон” добио могућност за изградњу хотела управо усред локалитета светске баштине и у непосредном окружењу великог броја заштићених објеката из различитих периода мађарске историје. Кад је реч о односу амбијента и нове архитектуре на примеру Будима, приметно је да је доградњом доминиканског манастира, уз пажљиви избор боја, уклапања нагиба кровних површина и отвора, нова физичка структура адекватно интерполирана уз пре свега добијање могућности за функционално унапређење зоне, у овом случају са услугама и смештајним капацитетима који су повећали, а не умањили атрактивност локалитета под заштитом Унеска.

Поред смештајних капацитета, други, свакако не мање значајан проблем, у зонама заштите јесте како превести туристе до заштићених локалитета и назад, посебно када су локалитети на узвишењима, попут низа градова у приобаљу Рајне. Овај проблем у савременој урбанистичкој и заштитарској пракси често се решава постављањем система жичаног ваздушног превоза са гондолама. Пример једног таквог успешно реализованог система јесте Кобленц, град који је поставио жичару у зони Унескове светске баштине, пре свега са циљем олакшавања транспорта туристима који путују Рајном, а желе да посете тврђаву у Кобленцу, уз истовремено смањење загађења ваздуха од аутобуса, којима су се туристи пре изградње жичаре превозили до локалитета.

Да би Србија добила своју целину у приобаљу Дунава под заштитом Унеска, свакако је потребно покренути иницијативу, уз израду потребне документације, која би несумњиво допринела промоцији Србије и њеног културног наслеђа. До проглашења приобаља заштићеном зоном са статусом под светском заштитом, свака изградња у заштићеним зонама мора проћи урбанистичке и заштитарске протоколе, које у Србији најчешће не прате специјализоване студије које могу показати њихове бенефите пре уласка у процес планирања и изградње. Обавезност израде пратећих студија као саставних делова урбанистичко планске документације, мора се наћи у Закону о планирању и изградњи, и то не као опција, већ као потреба, пре свега да би се избегао сваки евентуални конфликт, настао због недовољног сагледавања потреба и савремених решења, и то како од стране стручне, тако и од стране лаичке, грађанске јавности.

Компаративни примери можда могу бити нападани као лоши приступи, али ако их прате позитивни показатељи током периода њихове експлоатације, онда такве примере свакако треба примењивати у даљој пракси. Наведене примере из овог текста прати статистика са више од 15 милиона путника превезених гондолом у Кобленцу, или више од 100 међународних конференција годишње у хотелу „Хилтон”, с око 80 одсто његове просечне попуњености на годишњем нивоу. Значајно је напоменути и да је развојни пројекат „Пут културе – Тврђаве на Дунаву” покренуло 2010. године Министарство културе Републике Србије и да се реализација мера техничке заштите (реконструкција Голубачке тврђаве) као дела тог пројекта дешава управо данас, што нам даје наду да постајемо уређено друштво, у којем квалитетни пројекти настављају да се реализују, без обзира на то ко је у ситуацији да их у одређеном тренутку промовише.

Треба ли жабе гутати? Свакако. И прво највећу.

Архитекта и урбаниста

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Svetislav
U celom tekstu koji je po meni genijalan, našli ste stranu reč...verovatno da imate "benefit" da vas neko pohvali za tako uspešnu kritiku. Zamislite firmu u Srbiji koja bi se zvala „Dajrekt medija”... pravo ime za srpsku firmu. Pa turisti su danas većinom penzioneri. Ako bi brodovi sa turistima pristajali sa strane TC Ušća , kako bi ih do Kalemegdana i Knez Mihajlove dovozili... stepenicama??? Eh da je više ovakvih autora koji napišu tekstove u kojem ima i pozitivnih i negativnih strana, bilo bi nam svima bolje a POLITICI posebno, al nešto ne vidim da se ovaj autor često pojavljuje, verovatno ga niko i ne plaća da piše, već nam besplatno pruži zadovoljstvo da pročitamo ovako dobar tekst, na temu o kojoj danas piše i priča svako, samo ne onaj ko i treba to da radi kao ovaj autor koji se potpisao imenom i prezimenom, i ostavio da ga prozivaju oni koji i ne razumeju šta je zaista i hteo da kaže !
Ana
Svetislave u pravu ste, ali plan za Gondolu koliko se može videti preko interneta je početnu stanicu predvideo kod TC Ušće, pa turisti moraju da pešače od obale do stanice.što je besmisleno. Mislim da autor teksta koji je svakako za pohvalu i nije hteo da kaže da treba bukvalno ugraditi slučaj Koblenc, već upravo suprotno da je neko morao u Studiji o kojoj priča a koja nije uradjena da sagleda sve. I turizam i zaštitu i saobraćaj. Što očigledno nije slučaj sa ovim planom. Autor plana je predednik Udruženja Arhitekata Srbije arhitekta Igor Marić pa bi trebalo njega piitati,šta je zapravo hteo sa planom i na osnovu čega je napravio rešenje ?
Betty Boop
Benefit ima jednu srpsku reci koja se zove KORIST. Zasto se putnici ne bi stepenicama popeli do tvrdjave?
Resavska
Arhitekta koji se jos razume i u istoriju umetnosti, turizam i zna ekonomsku analizu ? Ili "strucnjak" sa misljenjem po narudzbini ? Da bi se razumelo sta covek prica trebalo bi da svoje teze potkrepi i video analizom jer pominje priobalje nekoliko reka. Da li je reljefno uporedivo? Da li tko ima smisla porediti arhitektnosna resenja? Inace Beogradska tvrdjava nije reljefno uporediva sa predelima koje autor pominje. Tvrdjava u Budimu ima zicaru? dajte da vidimo kako to izgleda; Koliko turista Dunavom obidje Budim i Pestu godisnje (skoro devet miliona) i koliko ih stigne rekom? a koliko turista stize recnim putem u Srbiju? Ili koliko ce ih stici? Ono sto mi posebno ide na zivce kao Beogradjanki jeste agresija kojom se namecu resenja i to od ljudi koji o turizmu tako malo znaju, a mnogo o tome pricaju; Ove arhitekte daju prednost klimavim resenjima za razvoj turizma ali preskacuci stanovnike i njihovo misljenje. Urbano nasilje ! Bec je isto Dunavski grad pa nema gondolu.
Stanko
Асоцијација на жабе је вероватно ауторов омаж Ђинђићу, за којег претпостављам да сматра да би се сложио са изградњом у заштићеним зонама, јер је он пре свега био човек компромиса. Једина разлика између Зорана и ових сада, је што би Зоран тражио савет струке, и то оне која је за компромис, али који гради са познавањем материје, попут аутора овог текста. Текст је одличан, али је План за Гондолу јако лош. Ко је погледао План само је узалудно трошио време за преглед тог документа тражећи у њему оправдане разлоге за постављање почетне станице гондоле код Тржног Центра Ушће.
арх. Митар Митровић
Прочитао сам текст врло добро, овај, као и онај од пре две-три године, истог аутора где се исто овако, изокола, аболира Београд на води, још инвазивнији пројекат од жичаре. Нема, истина сувислих закључака али између редова се стидљиво помаља суштина. Последња реченица ми је некако посебно битна и да се тумачити на разне начине. Гутање највеће жабе? На шта се то односи заправо? На Тврђаву? Па ако ту пробијемо лед све остало му дође далеко лакше и баналније, дакле може да се бургија без икакве задршке? Нисам против уплива модерних надградњи у само месо градитељске баштине , баш напротив, и слажем се такође да се уз пажљив пројектантски приступ и изражен сензибилитет према месту и наслеђу може унапредити постојеће али управо из тих разлога се противим јер све наведено изостаје. Где је конкурс, где су аутори, археолошка истраживања, пројекат, ставови стручних и одговорних... заправо и чули смо их али брзо су игнорисани. Чује се само унисоно наклапање политичара лошим изгворима уз неизбежно дискредитовање струке, а богами и лаичке јавности, све по принципу "ко је против није за напредак" и наравно обавезно помињање Ајфеловог торња као рецепта за сигуран успех.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.