Фармери траже профит у бадемовом млеку

Чак 99 одсто хране на трпезе Американаца долази са мегафарми, које гуше мала пољопривредна газдинства. Забрињавајући податак недавно је објавио научни институт (Sentience Institut) из Сједињених Америчких Држава. Према доступним подацима, у овој земљи 99,9 одсто пилећег меса долази из „фабрика хране”, а свињетине 98,3 процента.

Америка је била поносна на своје добро организоване пољопривреднике. Породичне фарме, неколико пута веће од просечних европ-

ских, биле су ослонац америчког аграра. Али оне приметно нестају у последњој деценији, преноси Екапија.

Развојем агробизниса организују се интензивне продуктивне економије које иду у правцу смањења трошкова производње и повећања добити. Проблеми који се вежу за такве економије јесу мањи избор хране, контролисане цене, неизмерно штетан утицај на рурално становништво.

Пољопривреда Америке већ дуго пати од притиска огромне моћи свега неколико великих и моћних агрокорпорација које контролишу преко 95 одсто производње, прераде и дистрибуције, наводе из непрофитне организације Фарм еид.

Најгоре пролазе породичне фарме за производњу млека, јер потрошња последњих година није сустизала производњу. Прошлогодишње ниске откупне цене донеле су сумрак произвођачима млека широм Америке. Иако је реч о поседима са 200 до 300 крава, пољопривредници су немоћни пред корпорацијама које организују сопствену производњу и држе и по неколико хиљада животиња на једном простору. Ускоро ће више од 95 процената млека бити произведено унутар „грандоманских фарми”, кажу у Фарм еид организацији.

Све ово довело је до драстичног смањења броја пољопривредника. У 2018. години било их је 93 одсто мање у односу на 1980, показују подаци института.

С друге стране, полице супермаркета непрестано су пуне. Овај институт објавио је да 99 одсто хране животињског порекла произведено у мега фармама. Готово да ништа од свињског и пилећег меса на тржишту није узгојено на традиционалним имањима. Када се говори о говеђем месу, слика је нешто боља. На полицама продавница може се пронаћи око 30 одсто говедине произведене на породичним газдинствима.

Пољопривредници и многе непрофитне организације боре се на разне начине како би освестили потрошаче о важности извора хране. Али многи пољопривредници и узгајивачи животиња принуђени су да се са традиционалних делатности окрену другим пословима који им могу донети бољу зараду, а пре свега какву такву перспективу. Пример је производња бадема. Фармери из Калифорније, суочени са свим проблемима, решили су да ће и даље да наставе са производњом млека, али не животињским. Тренутно је бадемово популарније. У последњих неколико година порастао је тренд садње бадема на некадашњим пашњацима и пољима кукуруза у Калифорнији. Према речима Ричарда Вајкота, председника удружења Калифорнијски бадеми, потражња ће континуирано расти и у наредним годинама. Разлог томе је свест потрошача о климатским променама и квалитету нутријената хране.

Потражња за бадемовим млеком је у сталном порасту – седам одсто годишње. Све више Американаца тражи производе од њима познатих произвођача. Такође, траже млеко од бадема, јер је локално произведено, здраво, производња је мање штетна по околину и не доводи се у питање добробит животиња. Производња бадемовог млека један је од примера борбе против мега корпорација с једне и друге стране стола, односно произвођача и потрошача. Америчка пољопривреда под озбиљним је притиском. У тој ситуацији, многи користе сопствена знања и доступне ресурсе како би остали да раде на својим поседима, окрећући се другим, профитабилнијим гранама.