Србија је далеко од легализације канабиса у медицинске сврхе

Док све већи број држава Европске уније, па и нашег окружења, легализује употребу канабиса у медицинске сврхе и либерализују прописе о узгоју индустријске конопље, која се сматра биљком будућности, Србија је и даље далеко од ових одлука, каже за „Политику” доктор агрономије Маја Тимотијевић, председница Удружења „Конопља” из Новог Сада.

Србија је некада била највећи произвођач индустријске конопље у Европи. У Оџацима је била берза и одатле је диктирана цена у целој Европи. Најновијих података о површинама под конопљом још нема јер је рок за предају документације за добијање дозволе био 30. април. – Конопља је, иначе, једина биљка за коју је потребна дозвола Министарства пољопривреде за сетву. Прошле године она се у Србији сејала на око 370 хектара, али интересовање је у последње време огромно. Из искуства нашег удружења и задруге у односу на 2018. имамо два и по пута веће површине и три пута више чланова – истиче наша саговорница.

Шта је највише утицало да се о овој биљци све више говори?

Очигледно да је све ово што се дешава у земљама у окружењу утицало и на наша произвођаче. Бум у свету заправо је направила Канада када је легализовала конопљу као и марихуану, а потом и Америка, која је легализовала индустријску конопљу.

Доста је недоумица о овом питању. У јавности се често конопља или канабис поистовећују с марихуаном.

Исти је род али су врсте различите. Наш закон не препознаје индустријску конопљу и марихуану, већ их обе сврстава у род канабис. Разликују се само по проценту ТХЦ-а, односно психоактивне супстанце. Све што је испод 0,3 одсто је легално, а све изнад тог процента нелегално, односно марихуана. То баш и није тако. Марихуана или „канабис индика” потпуно је другачија и генетотипски па чак и изгледом. Она је жбунаста ниска биљка, док индустријска конопља расте високо и до три и по метра и има једну јаку стабљику, бар ове сорте које су код нас дозвољене. Оне су потпуно различите од „индике” (која има и до 12 процената ТХЦ-а) и ту не може да буде ни забуне.

С дозвољеним сортама индустријске конопље такође постоје ограничења. Дуго апелујете да се та листа прошири.

У Србији је званично дозвољено шест а узгајају се свега три сорте индустријске конопље. У државама Европске уније 46 или 48. Европа има специјализоване сорте за производњу уља. По хектару добијају двоструко више уља него што ми можемо да добијемо. Или три до четири пута више ЦБД-а.

Шта је ЦБД?

И ту има много забуна – ЦБД је канабидиол и то је највреднији део конопље. Од свих биљака налази се само у канабису. ЦБД капи добијају се из цвета конопље и разликује се од оних које се добијају из семена. Њихова примена у свету је све већа због благотворног дејства. Могу да се користе орално и установљено је да помажу код многих обољења. Канабиноиди из индустријске конопље немају психоактивно дејство.

Да ли код нас може да се производи легално?

Не могу да вам одговорим на ово питање. У домаћем закону нигде се не помиње ЦБД. У нашој задрузи се производи – ако није забрањено онда је дозвољено. Урадили смо све анализе које показују да у њима има мање од 0,3 процента ТХЦ-а.

Да ли после свега мислите да Србија може да крене у масовнију производњу конопље или легализује марихуану у медицинске сврхе?

Мислим да смо далеко, далеко од тога. У нашем закону пише да конопља може да се користи само за производњу влакна и као храна за птице. То је апсурд. У Србији не постоји ниједна кудељара нити озбиљнија производња за прераду конопље. За последње три године у свету је број производа, који се праве од конопље, порастао с 25 на 50.000! Зато не могу да говорим о томе да ли можемо да следимо државе у окружењу. У свету се правилници мењају из дана у дан.

У нашем закону ми смо још на храни за птице. Неко заиста треба озбиљно да почне да се бави тим питањима јер ово би могла да буде значајна индустријска грана. И то не само пољопривредна.

Кажете да је проблем то што ово питање регулишу чак три министарства – пољопривреде, здравља и МУП?

И до сада је било тешко а последњим изменама Закона о психоактивним супстанцама уведено је још пет, шест институција, које су надлежне, и све претворило у заиста немогућу мисију.

Били сте у радној групи за измену прописа. Да ли је усвојено нешто од предлога удружења?

Дали смо комплетан предлог и обећано нам је да ће примедбе бити усвојене. Тај закон предвиђа како се психоактивне супстанце лагерују, транспортују, продају... Канабис спада у ту групу, па тако индустријска конопља потпада под транспорт психоактивних супстанци. Ми смо дали предлог да буде изузета из неких чланова закона. Закон је прошао јавну расправу, примедбе су усвојене а онда се годину дана о њему уопште није говорило. Онда је, недавно, ушао у скупштинску процедуру и усвојен без измена које смо предлагали.

Еколошка корист

У којим све областима конопља има примену?

Конопља би могла да замени све те материјале јер се од ње прави биоразградива пластика. У еколошком смислу изузетно је корисна. Фантастичан је изолатор, дакле има примену и у грађевини. Од ње се праве опеке, добро упија влагу. Користи се у текстилној индустрији. Интересантно је, рецимо, да је новчаница – долар, направљена од папира од конопље. Најквалитетније цигарете умотане су у папир од ове биљке. Најквалитетнији чајеви су у кесицама од конопље. У козметици такође има изузетну примену, уље је изузетно добро за негу коже. Користи се у прехрани, има идеалан однос есенцијалних масних киселина, лако сварљиве протеине. Код нас није дозвољена у храни, док је у Европи јасно регулисан њен унос.