Дом више не иде на добош због комуналног дуга до 5.000 евра

Непокретност неће моћи да се прода због комуналног дуга који је мањи од 5.000 евра. Ово је најзначајнија новина у Нацрту измена и допуна Закона о извршењу и обезбеђењу (ЗИО).

– То важи само за дуговања за комуналне, али не и за кредите код банака и друге дугове. У таквим случајевима се непокретност може продати и због малог дуга, уколико нема друге имовине, чак и ако је то једини дом дужника. Грађани морају бити обазриви када се задужују – рекао је Драгомир Милојевић, вршилац дужности председникa Врховног касационог суда на конференцији „Ефикасно и правично извршење” коју су одржали Комора јавних извршитеља, ВКС, Министарство правде и УСАИД.

Свестан је да милион грађана има кредите, али да велики број дуговања нема оправдање и да је несхватљиво да се дугови не отплаћују.

Као једна од најважнијих новина је она која предвиђа да се једина непокретност физичког лица не може продати ради намирења потраживања из комуналних и сродних услуга, уколико је потраживање мање од 5.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења предлога за извршење. Такође, знатно су увећани прагови зарада, плата као и пензија, односно износи који су заштићени од могућности извршења чиме ће се спречити угрожавање основних потреба за живот дужника, наведено је у образложењу Нацрта о изменама и допунама ЗИО.

– Начелом сразмере исправиће се одређене неправде. Знамо за пресуду Европског суда за људска права против Словеније у случају када је за мали дуг дужнику продат стан. Код нас се то неће дешавати када је реч о комуналијама – казао је Милојевић.

Важна ставка, додао је Милојевић, јесте у одредби да ће свим јавним извршитељима, члановима њихових породица и запосленима у њиховим канцеларијама бити забрањено да учествују на јавној продаји станова дужника. До сада је ова забрана важила само за оног извршитеља који поступа у конкретном предмету, па се недавно син извршитеља из друге канцеларије појавио као купац стана.

– Ова измена је уведена да не би било злоупотреба и сумњи на корупцију. Не мора да дође до корупције, али и сумња у корупцију је довољна. Зато је та одредба измењена, а електронске лицитације донеће већу отвореност приликом продаје некретнина – рекао је Драгомир Милојевић.

Председница Коморе јавних извршитеља Александра Трешњев навела је да ће измене ЗИО допринети заштити егзистенцијалног минимума извршног дужника, а да ће донети и битан помак ка електронском извршном поступку.

– На тај начин ћемо поступак учинити свакако бржим и омогућити већем и ширем кругу потенцијалних купаца да учествују на јавним продајама и тиме омогућити и већу купопродајну цену. Интерес је и јавног извршитеља да се на лицитацији оствари највећа цена, зато што на тај начин намирује потраживање у већем степену – казала је Александра Трешњев.

Почетна цена на првој јавној лицитацији је 70 одсто од процењене тржишне вредности непокретности, а на другој лицитацији 50 одсто. Одредба о томе није промењена.

Напредак у области владавине права од кључне је важности за Србију која настоји да оствари своје аспирације ка учлањењу у ЕУ, рекао је Брок Бирман, помоћник директора УСАИД-а за Европу и Евроазију.

– Без ефикасног система извршења судских одлука, самохрана мајка не може да добије накнаду за издржавање своје деце, радник не може да узме плату од неодговорног послодавца и жртва саобраћајне несреће не може да оствари надокнаду за насталу штету, навео је Бирман и нагласио да УСАИД са поносом подржава Србију у њеним настојањима да унапреди благовременост, предвидљивост, отвореност и правичност свог система за извршење судских одлука.

УСАИД-ов „Пројекат владавине права” траје четири године и вредан је 9,8 милиона долара, а циљ му је да подржи реформе у правосудном сектору.