Протокол савремених интернет мудраца

Као што су многи европски хришћани у средњем веку сматрали Јевреје за вампирску кабалу коју предводи сотона, и савремени антисемити верују у постојање ционистичког братства које малигни утицај остварује кроз секуларну магију финансија, политичке корупције и контроле медија.

На прелазу у овај век постојала је нада да ће антисемитизам поделити искуство страха од вештица, да ће, ако не сасвим изумрети, барем постати апсурдан за све сем за фанатике. Показује се да је корак од средњевековног до данашњег антисемитизма кратак.

Свастика исцртана на јеврејском гробљу у Француској. Посланик британских лабуриста напустио странку у знак протеста због „институционалног антисемитизма”. Антисемитска политичка кампања десничарске владе у Мађарској.

„Њујорк тајмс” се недавно извињавао због карикатуре која премијера Бенјамина Нетанијахуа приказује као пса коме је око врата окачена Давидова звезда и који води Доналда Трампа, нацртаног као слепца с јеврејском кипом на темену.

Карикатура ортодоксног Јеврејина који седи на врећи новца на карневалу у Белгији. Београдски рабин није једини био шокиран када се у „Политикином Забавнику” нашао текст у коме се релативизује улога профашистичког политичара и колаборационисте Димитрија Љотића.

Генерални секретар УН Антонио Гутерес упозорава на растући антисемитизам и покушаје да се поново пише историја Холокауста током кога је страдало шест милиона Јевреја.

„Антисемитски прикази су данас посебно опасни”, пише у уводнику уређивачки тим „Њујорк тајмса”, подсећајући да се број напада на америчке Јевреје 2018. увећао чак за 57 процената у односу на годину раније – 39 инцидената. Прошле године је у синагоги у Питсбургу убијено 11 особа, а недавно је, током Пасхе, у синагоги у Сан Дијегу убијена је једна особа, а рањене три.

Деценијама су се Јевреји у САД, својој највећој дијаспори, осећали безбедно, а данас су пред њиховим синагогама и школама постављени детектори за метал, то јест оружје. Ништа необично, имајући у виду да Доналд Трамп подржава беле хришћанске супремационисте речима да међу њима има „неких веома финих људи” – док су они марширали у стилу Кју-клукс клана, користили нацистичке поздраве и узвикивали слогане: „Јевреји нас неће заменити.”

Све док немачки политичари националсоцијалистичко време пореде с „птичјим изметом”, а 40 одсто младих не зна шта се догађало у Аушвицу, време је да се супротставља антисемитизму, упозоравају експерти у Берлину.

Нови налет антисемитизма догађа се у контексту растуће глобалне економске неизвесности, стављања акцента на расу и национални идентитет и све дубље поларизације између левице и деснице по Европи и САД због конфликта Израела и Палестинаца. Антисемитизам на Западу дуго прати контуре овог сукоба увећавајући се или смањујући у корелацији са степеном насиља између две стране, али истраживачи тврде да су инциденти увећани после рата у Гази 2014, када су израелске власти оптужене за прекомерну употребу силе. „Хамас, Хамас, Јуден инс гас”, узвикивали су пропалестински демонстранти по Немачкој.

Истраживања указују да антисемитско расположење можда није раширеније него у прошлости, посебно у Западној Европи, где се негује сећање на Холокауст, али да се ствара клима која допушта опасну омразу према Јеврејима. Десничарске партије често Јевреје описују као космополитску претњу националном идентитету. Мађарски премијер Виктор Орбан је Миклоша Хортија, сарадника нациста који је управљао Мађарском током Другог светског рата и хиљаде Јевреја послао у смрт, прогласио за „изузетног државника” и оглушио се о апел мађарске јеврејске заједнице која је захтевала да влада престане с антисемитском кампањом против Џорџа Сороса. У Пољској је у марту у згради парламента дистрибуиран лист крајње деснице с насловном страном на којој пише „Како препознати Јеврејина”.

Крајња левица Јевреје везује за неуспехе капитализма и заверу око „контроле” светске економије и финансија. Такве оптужбе могле су да се чују и током протеста „Жутих прслука” у Француској.

Симптоматично је да савремени антисемитизам примарно припада хришћанској белој десници, која је често жестоко антимуслиманска, иако припадници ислама традиционално шире антисемитизам.

Као што су у ранијим временима Јевреји представљали жртвене јарце разних социјалних и економских траума, тако су и данас. Класичне теорије завера уписане у погромашке памфлете какав је био „Протокол сионских мудраца” лако оживе. Данас се захваљујући друштвеним мрежама брзо шире.

Актери напада на Јевреје заборављају да десничарска политика израелске владе и њен однос према Палестинцима могу да буду легитимна тема политичке критике, али никако покриће за антисемитску мржњу.