Недеља, 29.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Мрзи ме, сутра ћу

Људи често одлажу непријатне активности и обавезе када имају неки отпор да то испуне одмах и такво понашање се назива прокрастинација, а корени неретко леже у попустљивом понашању родитеља према деци

Многи људи могу код себе препознати проблем одлагања непријатних, а корисних задатака и обавеза. Типично је да особа оно што јој је непријатно одлаже за сутра, а онда сутра одложи за прекосутра и тако све до крајне границе, када заиста мора да уради одложени задатак. Овакво понашање се стручно назива прокрастинација, а реч долази од латинског краст (crast), што значи сутра, односно крастинус (crastinus) – сутрашњи, тако да је можемо дословно превести као „за сутра”.

Зашто неки људи одлажу њима непријатне активности, задатке или обавезе? Управо због тога што су им непријатни, што имају неку врсту отпора према њима. Ментални процес је следећи: особа помисли да треба нешто да уради и на саму помисао „се смори”, то јест изгуби сваку мотивацију. Након тога, она сама себи смисли неко оправдање зашто је заправо боље да дати задатак или активност одложи са сутра или неко будуће време.

Унутрашњи конфликт

Особа која одлаже „за сутра” заправо је у једном унутрашњем конфликту између дела себе који је наговара да уради оно што треба и оног другог дела који се томе опире. Тај конфликт можемо схватити као конфликт између „унутрашњег родитеља” и „унутрашњег детета” које одлаже непријатност.

Веома често одрасле особе које прокрастинирају имале су попустљиве родитеље у детињству. Познато је да мала деца функционишу према принципу пријатности. То значи да желе да раде оно што им је пријатно, а не желе да раде оно што им је непријатно. Дакле, желе да се играју играчкама, али не желе да поспреме играчке након игре. Како онда да деца науче да поспремају играчке? Одговор је зато што морају, што је родитељ непопустљив у свом захтеву да то ураде. Она брзо схвате да им се то исплати, јер је мања непријатност поспремити играчке, него се натезати са љутитим родитељем. А када прихвате да морају поспремати, тада нестане отпор према тој активности и створи се оно што зовемо радном навиком.

Када је родитељ попустљив, онда дете смисли начин како да од родитеља добије ослобођење од извршавања непријатног задатка. То значи да ће родитељ или неко други бити тај који ће уместо детета поспремити играчке или да ће оне остати разбацане након игре. Најгора последица јесте да ово дете неће стећи радну навику, због чега ће имати проблема у даљем животу.

Овај однос са попустљивим родитељем уграђује се у дететове психичке структуре и постаје унутрашњи однос између „унутрашњег родитеља” и „унутрашњег детета”. Психолошка игра натезања детета са родитељем, постаје унутрашња игра натезања између делова личности.

Ова „лењост”, због које се непријатне дужности и задаци одлажу за неко сутра, јесте селективна. Док неки одлажу све непријатне задатке, други одлажу само учење, поспремање, плаћање рачуна, бацање смећа, одлазак у неку институцију или код лекара, зубара итд. Иза отпора да се нешто чини могу се крити и други разлози као што су страх, срам и слично.

Када особа одлаже поспремање стана, а живи сама, тада се за неко време може појавити „синдром куће у хаосу”. То значи да су стан или кућа у потпуном нереду, да је све разбацано, да није чишћено, да су многе ствари по поду тако да се тешко хода, да је нагомилано вишемесечно смеће итд. Када је дечја или тинејџерска соба у хаосу, то је рани наговештај настанка овог синдрома. Њега треба разликовати од сасвим различитог „синдрома гомилања”, када људи скупљају на улици разне „корисне” ствари и гомилају их у стану или кући тако да им на крају недостаје простора за живот и кретање.

Радне навике

Како људи који прокрастинирају имају проблема са самоорганизацијом времена, њихова успешност је далеко испод њихових способности и талената, родитељи треба да увиде колико је важно да својом доследношћу помогну деци да развију радне и друге навике.

Одрасли људи који увиђају свој проблем са прокрастинацијом могу да се промене. За почетак, да, уместо мисли: „Требало би да”, користе унутрашње заповести типа: „Морам сада да…” Након тога је најбоље да се покрену у некој мањој активности. Ако је то учење, да уче само 15 минута, ако је сређивање простора да то чине само десет минута итд. У њиховом случају је најважније да развију свакодневну навику, а не да „херојски” обаве задатак одједном. Ако схвате да саботирају самопромену, најбоље је да пронађу неког менталног тренера или психотерапеута који ће имати улогу „трећег родитеља”.

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar V. Terzic
Oblasti u kojima se javlja prokrastinaciju su:a/ ispunjenje obaveza prema sebe, i b/ ispunjenje obaveza prema drugima.Kako se resiti prokrastinacije?Evo 10 vaznih koraka do uspeha: budimo svesni zasto odlazemo "za sutra"; budimo svesni posledica odlaganja; obratimo paznju na nase izgovore i lose navike; odbacimo sve sto nam skrece paznju; motivacija i fokus na cilj; budimo otvoreni za nova saznanja; zaobidjimo one koji nas odvlace;drzimo se plana i prioriteta; budimo dosledni i stimulisimo sebe.
Marijana
Tekst postavlja problem ali ga i ne analizira dublje i ne nudi resenje. Potpuno se slazem za komentarom Petra V. Terzica. Bilo bi lepo da tekst jasno prikazuje sta popustljivost/ nepopustljivost roditelja stvara kao odraz u nama konkretno i kako nakon sto smo identifikovali taj efekat napraviti dobar plan prevazilazenja i akcije. Na cemu raditi konkretno
Nada
Razlog zašto odlažem stvari u svojoj zreloj dobi je strah i to pre svega vezano za nove stvari. Stah od neuspeha ali i da ono što treba da uradim neće doneti očekivan ishod. Sem toga često se suočavamo vrlo kontradiktornim informacijama po pitanju onoga što nas muči. Na um mi pada sledeće, želite da unapredite neku veštinu ili usvojite novu a u ponudi je 50 kurseva. Kome verovati i onda ili gubite vreme na istraživanje "terena" i sluđujete se, ili na kraju celu stvar odlažete u nedogled.
Marijana
Poznato je da hiper senzitivne osobe imaju problema sa donosenjem odluka, zbog kolicine informacija koje uzimaju u obzir. Pitanje i mozda sugestija za novi tekst: Kako pomoci hiper senzitivnim osobama da lakse donose odluke?
Petar V. Terzic
Najcesci uzroci prokrastinacije su: nisko samopouzdanje i nesigurnost u sebe; kada ponasanje osobe nije u skladu sa njenim narcisoidnim uverenjem, i kada osoba ne moze da zadovolji svoja perfekcionisticka ocekivanja. Odlaganje resavanja problema "za sutra" moze uzrokovati stres, a u duzem periodu i depresiju. Kako prevazici prokrastinaciju?Osoba koja ima takav problem mora: da otkrije uzroke prokrastinacije i oblasti u kojima se javlja, napravi plan prevazilazenja i bez oklevanja krene u akciju.
Guga
Radni dan lenjivca je sutra, danas je njegov slobodan dan.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.