Понедељак, 27.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Неједнакост у богатству већа него икад пре

(Фото Пиксабеј)

ВАШИНГТОН – Најбогатијих 10 одсто домаћинстава САД поседовало је 2018. године 70 одсто укупног богатства домаћинстава, док су 1989. поседовали 60 посто богатства, што показује да је неједнакост већа него икада до сада, објавио је часопис MarketWatch.

Торстен Слок, главни економиста Дојче банке, на кога се позива часопис, преноси податке из извештаја Федералних резерви (ФЕД), америчке Централне банке, који показују да је богатство један посто најбогатијих домаћинстава САД у том периоду порасло са 23 посто на 32 процента, пренео је загребачки „Јутарњи лист”.

Аналитичари ФЕД-а су притом утврдили како је разлог за раст богатства најбогатијих 10 посто то што је порастао удео њихове имовине у том периоду са 55 на 64 посто, док се истовремено отприлике толико смањила, релативно гледано, имовина средње и више средње класе, односно оних домаћинстава који се по богатству налазе између 50. и 90. перцентила (један перцентил је један постотни бод).

Слок истиче да је то делимично резултат експанзивне монетарне политике ФЕД-а након финансијске кризе из 2008, захваљујући којој су расле цене некретнина и деоница у задњих десет година.

„Друга последица финансијске кризе јесте пад власништва домаћинстава над некретнинама и деоницама, а власништво над некретнинама представља највећи удео укупног богатства”, објаснио је Слок.

MarketWatch притом преноси податак према којем је у првом кварталу 2019. стопа власништва над стамбеним некретнинама према америчком Бироу за статистику, била на нивоу од 64,2 посто, док је просек 65,2 посто, јавља Танјуг.

Потом се напомиње како је 2005. тај проценат дошао на 69,2 посто, али је онда финансијска криза то у једном тренутку 2016. спустила на 63 одсто, да би у се првом кварталу 2018 попела на садашњи ниво.

„Стога је на неки начин већа неједнакост међу домаћинствима делом резултат ФЕД-ове политике, али је и недостатак промена у фискалној политици такође одиграо своју улогу”, истакао је Слок, наглашавајући да је то довело до „веће неједнакости него икад пре”.

Коментари20
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

pada u vodu jevrejska teorija...
…da su pare u rukama siromasnih (jer ih na svetu ima toliko da kad saberes…).
Саша Микић
@Dragan Pik-lon Препоручујем вам да погледате документарац Мајкла Мура ''Капитализам: Љубавна прича'', па ћете видети да и у тој Америци одавно нема средње класе. Ово је век мултинационалних корпорација у којима сав профит деле власници компанија, управни одбор и менаџмент. Сви остали у компанији су потрошна роба. Модерна времена су изнедрила нов сој радника, а то је прекаријат. Мало прогуглајте о томе. А Хенри Форд је рекао, парафразирам: ''Не питајте ме како сам стекао први милион.''
Леон Давидович
Само поседовање имовине није од значаја већ је значајно како се зарада дели и каква су права запослених. Ако се расподела дели тако да запослени имају довољно за нормалан живот онда то и није проблем колику неко имовину има. Међутим опште је познато да није тако . Високе зараде не само да имају влчасници капитала већ и поједини запослени који примају високе зараде далеко од радних резултата и заслуга.Колику год неко има имовину он не може појест много више од обичног човека. Наравно новац може трошити за луксуз и разна уживања. На крају ништа неће однети на други свет тако да је имовина увек, ма чије власништво била, део општег богатства неког друштва.Најгора су друштва која уништавају имовину?
Sloba
Srce mi se cepa za siromasne Amere ali ima li neko da napravi slicna istrazivanja za Srbiju.
Рус Михаил
@Dragan Pik-lon. "Samo rad može doneti bogatstvo.. .!!!". Рад ретко коме доноси богатство. У Русији олигарси-тајкуни нису се обогатили 90-х година својим радом и постали за тили час доларски милијардери, него организованом пљачком онога што је народ стварао деценијама, а уз благослов власти и ћутање истог народа.
Džon Englez
Ni u Engleskoj se plemstvo i industrijalci, nisu obogatili svojim radom i postali milijarderi, već beskrupuloznom kolonizatorskom otimačinom resursa i eksploatacijom (uz neretko prateće satiranje autohtonog stanovništva, po principu dobro nam poznate kolateralne štete). .)

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.