Четвртак, 23.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Око 5.000 сезонских радника мање ради на црно

Од почетка године послодавци на име пореза и доприноса у буџет уплатили 29,5 милиона динара
(Фото Документација Политике)

Од почетка године послодавци на име пореза и доприноса у буџет уплатили 29,5 милиона динараОд 7. јануара када је почело пријављивање сезонских радника у пољопривреди, широм Србије ангажовано је 5.095 сезонаца који више не раде на црно. Нови систем пријаве и одјаве радника, иако је нова пољопривредна сезона тек на прагу, до сада је користило 111 послодавца. На име пореза и доприноса, они су у буџет уплатили укупно 29,5 милиона динара што су, према процени премијерке Ане Брнабић, бољи резултати него на годишњем нивоу ранијих година.

Циљ нове одредбе закона о поједностављеном ангажовању радника на сезонским пословима је да се смање илегалан рад у пољопривреди, пошто се претпоставља да је у целој земљи у овој делатности ангажовано око чак 70.000 сезонаца. У наступајућој сезони очекује се да ће бити још више таквог ангажовања и пријава путем електронског система. Како истиче Зоран Ђорђевић, министар за рад, ове године је први пут омогућено да сезонски радници буду пријављени тако да то послодавце не кошта превише.

– Кошта их свакако мање него за ангажман по уговору о привременим и повременим пословима. И сам поступак пријаве је једноставнији, тако да се планира примена таквог пријављивања и на друга занимања – најавио је Ђорђевић.

За привреду су најважније мере које ће подстаћи легално пословање, смањити бирократију и трошкове. Као пример добре праксе, Светослав Атанасов, члан УО НАЛЕД-а, управо наводи нову процедуру пријаве сезонаца.

– Та процедура је уштедела 15 милиона евра пољопривредним газдинствима и компанијама. Зато је и важно да се прошири делокруг програма „Стартуј легално” и система за пријаву сезонаца у грађевинарству, туризму и кућним пословима, успостави електронски јавни регистар такси и накнада… – набраја Атанасов.

За саме раднике можда је најважније осигурање од повреда, које су веома честе на таквим врстама послова, али и чињеница да док раде могу да остану на евиденцији Националне службе за запошљавање, не губећи накнаде уколико су их примали. Ипак, и даље остаје отворено питање на који начин ће систем натерати послодавца да пријави радника и да ли је могуће контролисати сва предузећа и 350.000 пољопривредних газдинстава у целој Србији. У једном таквом газдинству у Овчи надомак Београда истичу да је на њима одговорност да поштују закон и пријаве раднике, али подсећају и да се ту ипак највише рачуна на свест самог сезонског радника.

– Наши радници могу да провере да ли смо их пријавили путем апликације на мобилном телефону, што им је омогућено од прошлог месеца. Уколико неки послодавац то не уради, радник о томе може одмах да обавести инспекцију и тиме заштити и себе и свој рад – истичу у пољопривредном газдинству.

Сезонци су досад ангажовани у безмало 100 градова и општина широм Србије, највише у Војводини. Због сезонског карактера посла најчешће су били ангажовани на орезивању, као и на пословима који су у вези са  чишћењем, сортирањем, паковањем и складиштењем пољопривредних производа.

По дану 300 динара

Месечни издаци послодаваца на име пореза и доприноса по сезонском раднику у просеку износе 6.000 динара (300 динара по дану), док су пре били 10.200 динара. Послодавац може да ангажује једног радника највише 120 дана у календарској години, рачунајући збир дана ангажовања преко портала и уговора о привремено-повременим пословима. Он може бити правно лице, предузетник, као и физичко лице, односно пољопривредник. Послодавци и радници закључују усмени уговор који ступа на снагу у моменту пријаве преко онлајн портала.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.