Кратке студије – пут до знања и посла

Циљано школовање заинтересованих полазника за недостајућа радна места у привреди почеће да се спроводи од јесени кроз кратке студијске програме, који ће бити организовани на високим школама и факултетима, најавио је за „Политику” Бојан Тубић, помоћник министра просвете за високо образовање. Он појашњава да је ово омогућено Правилником о организацији, спровођењу, издавању сертификата и поступку вођења евиденције за кратке програме студија, који је усвојен почетком маја.

Програме, који ће трајати од три до 18 месеци, могу да упишу сви који имају средњу, вишу и високу стручну спрему и у том периоду имаће од 300 до 600 часова активне наставе. Такође ни године полазника нису препрека а после завршене наставе они добијају сертификат са описом посла за који су оспособљени, а који је регистрован на националном нивоу.

Тубић наглашава да ови програми нису замена за факултетске и дипломе високих школа, већ само представљају дошколовавање за тражена занимања. Све високошколске установе могу да организују ове програме, али постоји један предуслов – плаћене трошкове похађања наставе.

– To је да морају имати потврду послодавца да је заинтересован за такав програм студија и да ће на њега да упути некога од својих радника, или ће да радно ангажује некога ко је завршио кратки програм студија. Циљ је да се повежу послодавци којима недостају радници на одређеним позицијама и високошколске установе, а грађанима је омогућено да своје образовање усмере у неком другом правцу, уколико желе. И то могу понављати после годину, две, прилагођавајући се захтевима тржишта – објашњава Тубић и додаје да је таква пракса одавно успостављена у европским образовним системима.

У зависности од врсте програма студент може да прикупи од 30 до 60 ЕСПБ бодова. Постоје три начина на које ће их стицати – кроз рад у настави, испуњавање предиспитних обавеза, као што су колоквијуми, на пример, као и полагањем испита.

– Неће бити буџетских места, јер полазници, или послодавци плаћају школарину. Тај сертификат не носи степен образовања, односно полазнику не доноси звање, већ само знање и потврду о стеченим вештинама. То је нека врста доквалификације, или преквалификације и не постоји горња граница у годинама за особе које желе да упишу поменуте програме. Студенти могу да их похађају и упоредо са основним студијама које завршавају на некој другој високошколској установи – објашњава Тубић.

Уколико неко после средње школе заврши прво неки од кратких програма, а онда пожели да студира, мораће редовно да упише прву годину основних студија. Добра ствар је што онда може да пише молбу високошколској установи која може на сродном факултету да му призна предмете, или делове предмета које је полагао у оквиру кратког програма студија.

Колико ће кратких студијских програма бити понуђено остало је да се види од октобра. До тада ће високе школе и факултети своје предлоге програма предочити Националном савету за високо образовање који има завршну реч и даје дозволе за њихово спровођење.