Сваки трећи академац – пушач

Заводљивости дима цигарета подлегао је сваки трећи студент, а већина њих први пут је укус дувана пробала још у основној школи, између 13. и 15. године. И док год је овако забрињавајућих података, прича о штетности дувана неће изаћи из моде. То потврђују и у Заводу за заштиту студената Београд, где ће данас, од девет до 15 часова, поводом Светског дана без дуванског дима, бити одржана бесплатна акција провере плућне функције. Овај датум, који има и свог српског „парњака”, односно национални дан борбе против овог проблема (31. јануар), биће обележен темом „Дуван и здравље плућа”, а под слоганом „Не дозволите да због дувана изгубите дах”.

– У свакодневној пракси приметили смо да постоји велика потреба да се све више прича о штетности пушења и да се наши пацијенти едукују. Сви који данас дођу, моћи ће да ураде спирометрију која је јако битна. Јер, млади са краћим пушачким стажом не морају имати симптоме неких хроничних обољења, али, прва њихова назнака (посебно код хронично-опструктивне болести плућа) може да буде управо спирометријски налаз – објашњава примаријус Снежана Стојановић Ристић, начелница службе опште медицине завода, и додаје да је дуван фактор ризика за болести дисајних путева, канцерогена и кардиолошка обољења…

Баш због тога што се у Заводу за заштиту здравља студената ради са младим људима (до 26 година), они, каже Снежана Стојановић Ристић, много полажу на превенцију. Зато су лекари опште медицине, али и других специјалности „у обавези да скрену пажњу на проблем пушења”.

Млади су, додаје, склони утицају друштва, а многи од њих, у недостатку самопоуздања и жељи да се не издвајају од других, лако посежу за цигаром, електронском цигаретом, наргилом… Када их лекари питају због чега пуше, као разлоге наводе задовољство, навику, зависност…
– Ми радимо са студентима, будућим интелектуалцима, али само сазнање о штетности дуванског дима код њих не води а приори здравим стиловима понашања. Зато су потребне и различите радионице али и индивидуални и групни рад. Има академаца који би желели да прекину, али да би кренули са тим, потребна им је подршка чланова породице, изабраног лекара, емотивног партнера… Најважнији су одлука и јака жеља, а све остало се заснива на некој врсти психотерапије – објашњава Снежана Стојановић Ристић.