Понедељак, 02.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тридесет година Тјенанмена

Догађаји из јуна 1989. за Запад су „масакр”, а за кинеско руководство „инцидент” захваљујући којем Кина није завршила као Југославија и СССР
Дешавања на тргу Тјенанмен 1989. године (Фото Бета/АП)

Фотографије студента који пркоси кинеским тенковима поново су у светским медијима, јер је данас тачно 30 година откако су вишенедељне демонстрације студената и радника широм Кине силом угушене на пекиншком тргу Тјенанмен. По званичним подацима, у ноћи између 3. и 4. јуна погинуло је 300 људи, а 7.000 повређено, док извештаји кинеских дисидената и већине западних медија говоре о „масакру” више хиљада, па чак и 10.000 грађана.

У ретком коментару на ову тему, кинески провладин лист „Глобал тајмс” пише да је партијска контрола над демонстрацијама била преломни тренутак који је Кину усмерио у правцу наглог економског напретка, спречивши да доживи судбину Југославије или Совјетског Савеза. Овај „инцидент”, како се представља, био је нека врста вакцине која је  пружила Кини имунитет од будућих политичких турбуленција.

„Кинеско друштво је до данас видело доста политичких трагедија које су се догодиле у Совјетском Савезу, Југославији и неким арапским земљама и очито нема више политичких услова да се понови побуна од пре 30 година јер је друштво много зрелије него тада”, пише „Глобал тајмс”, таблоид на енглеском повезан са гласилом Комунистичке партије „Народним дневником”.

У западним медијима чувена фотографија и снимак студента у белој кошуљи са завежљајима у рукама како стоји испред колоне тенкова представљају се као симбол храбрости и отпора за многе генерације широм света. И даље су под велом мистерије идентитет и судбина незнаног демонстранта. По неким верзијама, користио је име Ванг Вејлин и побегао је после догађаја преко Хонгконга до Тајвана.

На снимку се види како упорно блокира пролаз тенковима да би се после попео горе и разговарао с војником. На крају га одводе двојица мушкараца, не зна се да ли војника или демонстраната који су хтели да га заштите. Својевремено га је магазин „Тајм” укључио у листу сто најважнијих личности века.

Демонстрације на Тјенанмену 3. јуна биле су кулминација шест недеља протеста у многим местима широм Кине на којима су незадовољни студенти и радници тражили веће слободе, демократију и окончање диктатуре, али и сређивање економског хаоса и корупције које су донеле реформе Денг Сјаопинга. Конкретан повод била је смрт комунистичког лидера Ху Јаобанка, који је имао либералне погледе на економију и политику.

Дописник „Њујорк тајмса” Николас Кристоф, сећајући се Пекиншког пролећа, каже да су војници пуцали и на породице на балконима и амбулантна кола која су превозила повређене.

Власти су касније тврдиле да нико није убијен на самом тргу. Бројни историчари наглашавају да је истина између званичне кинеске верзије и западних прича о масакру над невиним студентима на тргу. Тврде да је тог дана страдало много више радника у другим деловима Пекинга, јер је партија у њима видела већу претњу.

Западни медији кажу да је Тјенанмен велики кинески чин заборава, и то је једина ствар у којој се њихов наратив слаже са званичним.

„Глобал тајмс” пише да је потискивањем сећања тај инцидент остао само избледели историјски догађај, а да је циљ тог заборава да помогне земљи да остави сенке у прошлости, избегне сукобе и помогне целом кинеском народу да се суочи са будућношћу. „Сматрамо да је таква пракса политички успех, иако су је неки критиковали као контролу информација”, пише кинески лист.

У такође ретком коментару званичника, кинески министар одбране Веи Фенгхе је у суботу на великом глобалном форуму у Синпагуру рекао да је сламање демонстрација на тргу Тјенанмен исправна политика Пекинга.

Страни извештачи говоре о великој цензури сваког помена овог догађаја у Кини. Новинар Би-Би-Сија отишао је на гробље на договорени састанак са мајком убијеног студента, али су га сачекали припадници обезбеђења коју су му проверавали документа док су полицајци одводили жену с гробља.

Овакве и сличне натписе у страним медијима и осуђујуће изјаве западних званичника кинески лист тумачи у светлу погоршаних односа неких земаља са Кином, пре свих САД. Глобал тајмс коментарише да је кинеском народу јасно да они нису искрено заинтересовани за људска права, већ користе инцидент као дипломатско средство против Кине.

Коментари18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Петар Петровић
допуна: Западни медији стално повећавају број страдалих на Тјенанмену да би унизили Кину. Нису тамо били амерички плаћени војници свих узраста који за паре не маре кога убијају. Кинески војници су млади истог узраста као и студенти. Као што је била ЈНА. Кинески војници су прво пуцали у ваздух. Многи хипици који су то игнорисали били су погажени. Колико се сећам првих извештаја било је две три стотине никако хиљада страдалих. Западни медији лажу преувеличавају и манипулишу цео свет.
PantaOz
U Australijskom dokumentarcu "Predstojeci rat sa Kinom" objasnise kako je doslo do krvoprolica... Studenti su poceli proteste kao podrsku Mihailu Gorbacovu koji je posetio Peking. Kaze politicar ovako "nase rukovodstvo je moglo da vidi da je Gorbachov pravi idiot..." i to objasnjava sve. Politicko rukovodstvo Kine je htelo ekonomske reforme koje su kasnije dovele i politicke reforme, dok su studenti hteli prvo politicke reforme, kao Gorbacov... vidi se da je kineski predsednik znao bolje
Петар Петровић
Кина је данас водећа у свету захваљујући паметној политици од Мао ЦеТунга на овамо. Демократија, слободе, људска права су лилихип за наивце који продају амерички политичари. Због изјаве да Америка води сатанску политику запалише керозином  Давида Кореша са двеста  следбеника и двадесетак деце у Вако Тексасу 1993.  па ником ништа...   Процентуално је највећи број у ам. затворима Американци оптужују Кинезе да крше људска права а уништили су Индијанце најздравију људску расу на земљи.
Лука Перовић
Поштовани, ја се са вама делимично слажем. Јер јесу лепе идеје уједињења које комунизам представља, али ако погледате колико људи су умрли од глади у Кини 50-тих и 60-тих баш од Мао Це Тонга, онда је другачија слика. Ачи као што се за сваку државу тиче, кад тада се она врати демократији, ја верујем да ће то временом доћи, јер ево неке либералне идеје нису биле присутне пре у Кини.
Петар Петровић
Прави закључак овог одличниг чланка Јелене Кавајеје у првој реченици:  Тјенанамен јуна 1989. је за кинеско руководство “инцидент” захваљујући којем Кина нијезавршила као Југославија и СССР. Сматра сам 1989. да је Тјенанамен био најгоре убијање људских права и слобода . Потпуно сам променио мишљење после година проведених  у америци и канади.Дa  кинеско руководство није спречило вирус западнедемократије страдало би уместо 3000 напаљених студената најмање 1%  кинеза а то је 14 милиона
nikola radunivic
Prerano su probali i nije im uspelo kao u Srbiji,Ukrajini i da ne nabrajam dalje.Probali su i u Hong Kongu i nisu uspeli tamo nije bilo vojske cak ni milicija nije intervenisala.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.