Субота, 29.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

И САД устају против технолошких титана

Берзе реаговале на вест да предстоје истраге, пале су акције „Гугла”, „Фејсбука”, „Амазона” и „Епла”
(Фото: EPA/Boris Roessler)

Највеће компаније из Силицијумске долине, годинама под лупом европских регулатора због монополистичког положаја на тржишту, ускоро ће се наћи на удару и америчких власти. Конгресни комитет за правосуђе најавио је истрагу о томе да ли компаније које стоје иза водећих дигиталних платформи користе тржишну надмоћ да наштете конкуренцији и потрошачима, пише „Њујорк тајмс”.

На вест да предстоје истраге које би могле да им значајно промене начин пословања а можда и доведу до њиховог распарчавања јуче су пале технолошке акције на берзама, јавио је Блумберг. Алфабет, матична компаније „Гугла”, пао је за 6,1 одсто, „Амазон” за 4,6, „Фејсбук” за 7,5 (највише од јула 2018), а „Епл” за један проценат.

Федерална комисија за трговину (ФТЦ) преузеће одговорност за истрагу „Фејсбука” и „Амазона”, док ће министарство правде истраживати пословање „Гугла” и „Епла”.

Годинама се чују оптужбе да ови технолошки титани имају превелику моћ, али се слабо шта предузимало. Лагано је прошла „Фејсбукова” аквизиција „Воцапа” и „Инстаграма”, иако је на тај начин створена грдосија са више од четири милијарде корисника. Такође, ФТЦ је две године водио истрагу против „Гугла” због сумње на злоупотребу монополског положаја, али је обуставио све 2013, што је представљало велику победу „Гугла”. У међувремену, ЕУ је драконски казнила џина претраге три пута.

Ставови са оне стране Атлантика почели су да се мењају после председничких избора 2016. када се јавила сумња да су руски актери утицали на бираче преко онлајн платформи и дошло је до сагласја две водеће партије да се технолошка индустрија предуго развијала без адекватних закона. Силицијумска долина нашла се на мети оштрих критика због дезинформисања, кршења приватности и политичке пристрасности.

Сенаторка Елизабет Ворен која је истакла кандидатуру за следећег председничког кандидата демократа, затражила је да се технолошки џинови поделе на мање компаније, док је Трамп оптужио друштвене мреже да намерно гуше конзервативне гласове.

Најављене истраге могле би да води првој ревизији антимонополских закона после више деценија како би се прилагодили индустрији која није ни постојала када су писани.

Комитет за правосуђе најавио је за наредних 18 месеци саслушања директора и судске налоге за прибављање интерне корпоративне документације.

Ниједна од поменутих компанија није хтела да даје коментаре за медије. Један анонимни извор је рекао да „Гугл” не зна шта би могло да буде предмет истраге, али да ће вероватно бити у фокусу његова доминација у важним сегментима тржишта: оглашавање, претраживање интернета, мобилни оперативни системи и електронска пошта. Посебно ће бити под лупом његов лавовски део колача у онлајн оглашавању.

У борби с регулаторима добро ће му доћи искуство из поступака који су против њега вођени у Европи. ЕУ му је изрекла три велике новчане казне: због намештања резултата онлајн продавница у претрази, због уцењивања клијената да објављују прво његове огласе и због тога што условљава произвођале смартфона који користе његов оперативни систем андроид да фабрички инсталирају „Гуглове” апликације.

„Њујорк тајмс” пише да та борба против џинова Силицијумске долине неће бити лака и подсећа да је влада водила вишегодишње поступке против монопола ИБМ, АТ енд Т и „Мајкрософта” без много успеха. Један од разлога је то што су велики толико велики да имају новца за најбоље лобисте и адвокате.

Осим тога, традиционалне теорије о монополу представљају велику препреку за евентуалне регулаторне мере. Ако је главни критеријум за кажњавање монополиста испаштање потрошача који плаћају већу цену, тешко је то применити на водеће платформе које су све бесплатне или се као „Амазон” хвале да проналазе најповољније цене.

Ту би америчким регулаторима могло да користи искуство ЕУ. Аргумент Европљана је да и та нулта цена може бити превисока ако се лични подаци којима се услуга плаћа лоше чувају. Већа конкуренција омогућила би корисницима да бирају коме ће поверити своје податке. Такође, монопол у онлајн оглашавању се на крају прелива на крајње кориснике, јер је трошак рекламе који трговци плаћају „Фејсбуку” и „Гуглу” уграђен у цену производа.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Luka Perović
Postovani ljudi, svi vi koji čitate ove komentare preporučio bih da ako imate mikrofon na kompjuteru, ili lak laptop, da pričate naglas kako želite da kupite ____ (nešto, bilo šta) pa onda posle otiđite na bilo koji medijski strani sajt (recimo CNN) i tražitr oglase sa strane i videće te oglas toga o kome ste vi pričali. Ako mislite da se šalim, ima snimak na YouTube. A šta to znači? To znači da te slušaju i kada ne bi trebalo. Ima razloga zašto, ali isto tako ne bi trebalo. Oni prodaju te info.
Mladen Mladenović
Većeg monopoliste od Google kompanije nema.
Zeljko Adzic
A sto je istina?U Liberalnom Kapitalu,velikim slovima,se novac preselio u trezore velikih kompanija i kad je dug drzava narastao a porezi bogatih kompanija iz raznih razloga se smanjio sa tendencijom da ne placaju bas nista jer to je zadatak srednje klase....ali na zalost sada su i drzave Zapada ugrozene budzetima u minusu i sumnjivim racunima banaka koje niskim kamatama gube novac....I eto ideje ponovo oporezivati tech kompanije i vratiti novac koji nikad nisu niti imali nameru platiti....
danilo obradovic
Prljavi novac u prljave ruke tri do pet procenta neljudi otud toliko cupanje .Nesreca da neki mogu postati veliki samo muljanjem .
EvGenije
Hm, da, dezinformacija je dobra kad je mi koristimo, a najveći je kriminal kad se koristi protiv nas.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.