Од 1. јула порез и на „стан на дан”

Власници некретнина који се баве издавањем, било да је реч о становима на дан или креветима у сеоским домаћинствима, од 1. јула плаћаће порез. Паушални порез обрачунаваће се на основу неколико параметара – пет одсто просечне бруто зараде остварене у години која претходи години у којој се порез обрачунава, помножен бројем кревета и коефицијентом туристичког места. Тренутно у Србији постоје четири категорије и 14 категорисаних туристичких места, а коефицијент за прву категорију биће највиши. Иначе, како се и очекивало, паушални порез неће бити велико оптерећење за власнике некретнина који се баве издавањем јер неће зависити од броја гостију, а с друге стране, пружиће им шансу да легализују свој бизнис.

Александар Сеничић, директор Националне асоцијације туристичких агенција Јута, каже за „Политику” да су од 1. јула најављене и појачане контроле, па би власници требало да у предвиђеном року пријаве своје објекте.

– У локалној самоуправи могу да преузму документа неопходна за пријаву некретнина, а после тога могу да очекују пореска решења. Тиме су практично легализовали своје пословање – каже наш саговорник.

Када је реч о предностима које власницима то доноси, Сеничић сматра да је најважније то што више неће радити у сивој зони. Убудуће ће, такође, моћи регуларно да наплаћују услуге без бојазни да ће бити кажњени.

– Казне се иначе крећу од 150.000 до 350.000 динара за сваког ко ради нерегуларно. Иначе, тиме што ће легализовати пословање власници некретнина могу да несметано и без бојазни оглашавају своје некретнине. Добро је и то што порез није велико оптерећење јер у случају да се обрачунава по промету, он би био значајно виши. Према неким проценама, за стан у Београду у коме се издају три кревета порез би износио око 16.000 динара годишње – објашњава Сеничић и додаје да је једина обавеза власника да убудуће воде евиденцију о гостима који бораве у њиховом смештају.

Иначе, физичка лица која се баве пружањем услуга смештаја у домаћој радиности моћи ће сама да пријављују госте, односно више им није потребан посредник, чиме се штеди и новац и време, што је посебно важно за развој сеоског туризма.

Станова који се туристима издају на дан и оглашени су на домаћим и страним сајтовима највише је у Београду, али овај посао је постао врло примамљив и власницима некретнина у Новом Саду, Нишу и свим другим градовима у Србији, који су последњих година туристички атрактивни. У главном граду већ има доста ових апартмана, који су категорисани, ипак је највише њих који послују у сивој зони. У Србији се бизнис „стан на дан” за врло кратко време развио у озбиљан посао којим су почели да се баве сви који имају некретнину вишка. Само у Београду се издаје на хиљаде оваквих станова. Проста рачуница показује да за издавање једнособног стана у центру Београда власници месечно могу да зараде од 200 до 300 евра, док за рентирање овог простора на дан у току једног месеца могу да узму и дупло више новца. У последњих годину дана отворено је на десетине специјализованих сајтова преко којих се може изнајмити стан на један, пет или онолико дана колико гост захтева. Многи су своје некретнине огласили и преко платформи попут „Букинга”, али и „Ер би-ен-би”, приватне компаније, онлајн сервиса, који је последњих неколико година доживео прави бум у читавом свету. Цене станова који се дневно издају у Србији зависе, пре свега, од локације и опремљености, па се тако у самом центру Београда могу рентирати за 50 евра дневно, а на периферији око 25 евра.