Четвртак, 28.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Храном се годишње отрује 23 милиона људи

Најчешћи узрочник контаминације намирница су норовирус и кампилобактер, саопштила Светска здравствена организација
(Фото Пиксабеј)

Сваки десети становник наше планете бар једном годишње се разболи јер је појео нешто покварено. Светска здравствена организација недавно је објавила да, само у Европи , 23 милиона људи годишње оболи од тровања храном, а готово 5.000 особа од тога и умре. Наводи се да је стварни број сигурно много већи јер се лекару не обраћа свако ко има мучнине и сметње проузроковане неком лошом намирницом.

Како преноси „Дојче веле”, „покварено” је уобичајени израз за биолошку реакцију разградње. Бактерије, вируси и паразити разграђују намирницу, а ако је такву поједемо, ти паразити доспевају и у људско тело. С проблемом контаминиране хране суочавају се и богате и сиромашне државе.

Несигурна храна је одговорна за милионе дана боловања, а понекад може довести до трајне или тешке болести, хоспитализације, па чак и смрти. Према проценама, најчешћи узрочник тровања храном су норовирус и кампилобактер, а смртних случајева – салмонела.

Надлежни истичу да треба да подстакнемо свест о опасности покварене хране. Код влада, држава, произвођача, транспортера и потрошача. Од пољопривредног имања па све до тањира, сви учесници морају помоћи у томе да наша храна буде чиста. Богате земље и потрошачи имају добре фрижидере, код њих је чак проблем што велике количине исправне хране бацају у смеће.

Мада СЗО апелује на све у ланцу исхране, искуство показује да баш сви у том ланцу и покушавају купцима да подметну покварену намирницу. Како пише „Дојче веле”, то иде о од покушаја продаваца на пијаци да уз здраво воће и поврће спакује и бар неки комад оног који је већ почео да труне. Много опасније је препакивање хране којој је истекао рок трајања. У ресторанима, такође, нерадо бацају храну и освежавају је на различите начине. Више новца угоститељу ће остати и ако се не мења уље у фритези.

– А онда су ту и „велики” преваранти. Најчешће је превара сасвим једноставна: светска цена говедине је тренутно од три и по до четири евра по килограму, свињетине нешто мање од два евра. Али: увек се изнова догађа да се на неком теретном броду или шлеперу поквари систем за хлађење и замрзнуто месо почиње да се отапа. Од тада то више није сигурна храна и заправо ће штету надокнадити осигурање – пише „Дојче веле” и додаје да ће неко, ипак, бити спреман да купи и такво месо. Наравно, његова цена је онда тек неколико центи – трговац и превозник ће бити срећни ако добију и толико јер их чека трошак уништавања отпада, можда и стерилизација хладњаче. Зато је апел свим владама да појачају надзор и испрате где ово месо завршава.

У Србији јаја најчешћи извор епидемија

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у 2018. години пријављена је 61 епидемија пренета путем хране, од којих су 54 изазване салмонелом, шест стафилококом и једна бактеријом из рода кампилобактер. Овај број епидемија не одступа од очекиваног броја епидемија проузрокованих храном за једну календарску годину, наводе у овој установи за „Политику” и додају да је у епидемијама укупно оболело 562 особе, болнички је лечено 113 и нису регистровани смртни исходи. Највећи број епидемија, њих 45, јесу породичне, шест је пријављено у школским и предшколским установама, док је десет забележено у ресторанима, кантинама и другим угоститељским објектима.

– У највећем броју епидемија извор инфекције су била јаја (и производи на бази јаја), док је месо било извор инфекције у пет епидемија. Такође, у једној су извор инфекције биле контаминиране шљиве, док у седам епидемија није могао да се утврди извор инфекције – објашњавају у „Батуту”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.