„Дневник” Владете Јеротића

Зашто имам тај дневник? Уносим ли у њега само узвишене ствари или ћу да пишем подједнако искрено истине и лажи – питао се млади Владета Јеротић, који је своје поверавање себи започео у 14. години, по наговору оца. „Дневник” Владете Јеротића који се објављује и у нашем листу, представљен је у  амфитеатру Народне библиотеке Србије. На промоцији су учествовали проф. др Жарко Требјешанин, проф. др Горан Максимовић, проф. др Ирена Арсић и др Нина Аксић. Модератор програма била је др Милена Ђорђијевић. Она је уводећи бројне посетиоце у ову тему нагласила да се Јеротић бави различитим животним аспектима, али да је идеја општег добра срж рукописа.

Отуда, каже Милена, следи и Јеротићево преиспитивање често својствено особама које из дечаштва прелазе у свет одраслих. „О, да ли сам ја неко?”, и мисао која прати ту упитаност: „Зашто морам бити неко и колико је то важно?”… Пред читаоцима су забелешке које је академик Владета Јеротић припремио током свог живота, уз изричиту жељу да то буде објављено после његове смрти. Читаоци не крију знатижељу да листајући ове дневничке записе сазнају више о овом чувеном, племенитом човеку, као и то да ли је све открио и да ли је ипак нешто и прећутао.

– Занимљиво би било видети како би академик реаговао на то какви смо сада, после њега – истакла је проф. др Ирена Арсић, уз подсећање да је Владета Јеротић преминуо 4. септембра прошле године, и додала да је у припреми и Споменица у којој ће се наћи разноврсни текстови од снова које је записивао, до документарних белешки и фотографија.

Арсићева је оценила да је дело које је синоћ представљено мемоарско-дневничке грађе и додала да ће подједнако вредно пажње бити и објављивање дневничких забелешки Владетиног оца, које је предано водио од тренутка када је супругу испратио на порођај до доба када је његов син напунио двадесет година.

– Упоредити дневнике оца и сина биће драгоцено за боље разумевање њихових односа, који су били амбивалентни – казала је др Ирина Арсић. Према њеним речима „Дневник” академика Владете Јеротића прати његово дечаштво и прве године младости, а датиран је од 1938. до 1945. године.

– У „Дневнику” је реч о процесу сазревања једног од најзначајнијих српских интелектуалаца на прелазу векова и једног од наших најзначајнијих мислилаца и учитеља, који је опште добро, и у својим младим годинама, поставио себи као животни циљ – истакла је

Ирина Арсић.

– Ово је први пут да говорим о некој књизи Владете Јеротића, а да он није ту – казао је проф. др Жарко Требјешанин. Читање ове књиге, према његовој оцени, пружа задовољство јер је чар читати дневник познатог човека посебно ако открива своје унутрашње доживљаје и то на занимљив књижевни начин – закључио је Требјешанин уз напомену да људи воле да завире у свет некога кога познају. Он истиче да се међу корицама налазе и појединости о односу према родитељима. Оца је сматрао строгим, затвореним и хладним, док је мајка била блага, али према њој није био добар колико је требало.

Да је Јеротић волео дуге усамљене шетње и да му је способност да се осами била важна за самоспознају, али и разумевање других људи – подсетио је између осталог и проф. др  Горан Максимовић, сматрајући да је овај дневник мозаичког типа по својој разноврсности. О овом значајном делу говорила је културолог др Нина Аксић.

Књигу је издала Задужбина Владете Јеротића.