Петак, 27.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Египат захтева обуставу продаје статуе старе 3.000 година

(Фото ЕПА/Ian Langsdon)

Египат је покушао да заустави аукцију 3.000 година старе камене скулптуре славног фараона Тутанкамона у Лондону, док је аукцијска кућа Кристис навела да је та продаја легална, преноси Танјуг.

Статуа, смеђа глава од кварцита са приказом Тутанкамона, требало би да буде продата на аукцији у јулу, и могла би да достигне цену вишу од пет милиона долара, тврди Кристис, преноси АП.

Египатско Министарство спољних послова у суботу је саопштило да је захтевало да аукцијска кућа достави документе који доказују власништво статуе, као и да се обратило британским властима и агенцији УН за културу и образовање да „зауставе процес продаје” те статуе и других објеката из Египта који се налазе у збирци.

Додаје се да Египат има право на статуу на основу садашњих и претходних закона.

Према закону из 1983. године који регулише власништво над антиквитетима, сви древни предмети пронађени у земљи сматрају се државном имовином, „изузев антиквитета чије је власништво или поседовање већ утврђено у време ступања овог закона на снагу”.

Египат одавно тражи да се антиквитети које сматра државном имовином врате у домовину.

Кристис у међувремену брани свој процес продаје.

У саопштењу аукцијске куће наводи се да се статуа, која је добро позната и излагана у последњих 30 година, продаје из Ресандро колекције, једне од најпознатијих светских приватних колекција египатске уметности.

Збирка садржи мраморне главе из античког Рима, осликани дрвени египатски ковчег и бронзану статуу египатске мачке.

Садашња колекција набављена је од Хајнца Херцера, трговца са седиштем у Минхену, 1985. године.

Пре тога, Јосеф Месина, аустријски трговац, купио ју је 1973–1974. од принца Вилхелма фон Турна и Таксиса, који ју је наводно имао у својој колекцији од шездесетих година 20. века, тврде из аукцијске куће.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sasa Trajkovic
Aca je izneo tačnu konstataciju da je Grčka i Egipat bile deo velike Otomanske imperije ali je Engleska legalno kupila od Turaka ove istorijske i umetničke artefakte ... ostaje samo pitanje da li je Turtska mogla da proda ono što joj istorijski NE pripada??? Licemrje Engleza da ono što je kupljeno kao opljačkano smatra svojom čak i privatnom svojinom.
Aca
Mada imam simpatije za Grke i Egipcane treba podsetiti da su i Grcka i Egipat bili deo Otomanske imperije i da su mnogi antikviteti tokom tog perioda zavrsavali kao gradjevinski materijal. Da nije bilo arheologa i kolekcionara sa zapada niti bi bilo ovih statu danas i niti bi imale tu vrednost koju imaju. Takodje zapadni arherolozi su placali Turcima rente za arheoloska iskopavanja jer je bilo nemoguce vrsiti ista mesecima ili godinama a da Turske okupaciona vlasti ne bi znale za to.
Бранислав Станојловић
Назив "Египат" долази од ЕКОПТ. Данашњи "Египат" арапских освајача и досељеника нема никаквог права на КОПТСКО наслеђе.
Beogradjanin Schwabenländle
Право оригинално египатско и арапско име је МИСР, код нас се изговарало Мисир.
Boris
Kada bi se tako gledalo, malo ko bi imao bilo kakva stvarna prava...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.