Субота, 28.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пиротски качкаваљ пробија лед за европско тржиште

(Фото EPA/EFE/Daniel Kopatsch)

Чувени традиционални производ могао би да буде први из Србије који ће добити сертификат о географском пореклу на нивоу унијеСрбија би коначно са пиротским качкаваљем могла да добије први сертификат Европске уније за заштићене производе са географским пореклом.

Осим чувеног сира из Пирота шансу да конкуришу за овај важан документ, који отвара европско тржиште, имају и фрушкогорски мед и ариљска малина. Овим поводом представници Европске комисије за међународну заштиту производа боравили су у Пироту где су са надлежнима из Министарства пољопривреде разговарали о начинима усаглашавања националних и европских прописа у овој области. Предуслов да се крене у заштиту преко ЕУ јесте да производ претходно буде заштићен на националном нивоу. Србија за сада нема ниједан који се води у Европској унији али у националном регистру заштићених тренутно је 78 производа, међу њима само четири нису пољопривредна – пиротски ћилим, бездански дамаст, ручно плетена одећа „Сирогојно” и пешкири из шабачког краја.

– Време је да ови производи, који су заштићени у Србији, добију пролаз и на европском тржишту. Изабрали смо прва три, са произвођачем пиротског качкаваља прошли смо сертификацију – рекао је Бранислав Ракетић из Министарства пољопривреде. Према његовим речима, до краја године биће донет закон о систему квалитета за пољопривредно-прехрамбене производе, после чега ће бити поднет захтев за ова три производа.

Давид Либерати, експерт Европске уније, рекао је да је регистрација пиротског качкаваља шанса и за друге производе из Србије за њихову промоцију у ЕУ али и на тржиштима трећег света, Кине и других земаља.

Пиротски качкаваљ, који је један од најпознатијих традиционалних производа наше земље, на националном нивоу заштићен је 2013. године а носилац сертификата од 2017. је Млекарска школа „Др Обрен Пејић”. Школа је и први овлашћени корисник ове ознаке мада се производњом овог качкаваља баве и други произвођачи који ће тек морати да испуне стандарде и добију сертификат.

Процес израде пиротског качкаваља налази се на листи нематеријалног културног наслеђа Србије, где спадају и „белмуж”, пиротско ћилимарство, коло, крсна слава... Осим што има специфичан начин производње овај сир је посебан и због млека које се добија од животиња које се хране најквалитетнијом слатком травом и крмним биљем у заштићеном парку природе. Прави се искључиво од непастеризованог крављег или овчијег млека (може бити и мешано) како би се сачувала комплетна микрофлора која постоји у млеку и хемијски састав. Овај бренд стар је неколико векова и потиче још из времена када је на обронцима Старе планине било и неколико стотина хиљада оваца. Одувек се прави по истој рецептури. До деведесетих година извозио се широм света а онда је посао замро због смањења сточног фонда на Старој планини и практично се производио само за локално тржиште. Захваљујући пиротској млекарској школи уследио је повратак на стару рецептуру уз мале измене у складу са важећим стандардима. Интересантно је да се некада качкаваљ из целог пиротског краја носио у пећину у селу Станичење, како би сазрео у природним условима. Данас се тај процес обавља у коморама млекарске школе у симулираним условима. Качкаваљ се меси ручно а додаје му се два одсто нејодиране морске соли и то је једини конзерванс који одржава трајност производа. На тржишту је таква потражња да га често нема. Ученици млекарске школе месечно произведу 15 тона овог качкаваља. Иначе, то је и једина специјализована млекарска школа у Србији кроз коју је прошло 3.000 ученика који су постали носиоци млекарске производње у нашој земљи.

Зоран Драгојевић, руководилац групе за дизајн и географске ознаке порекла, при Заводу за интелектуалну својину, недавно је за „Политику” рекао да у Србији постоји велики број производа који су регистровани, а немају овлашћене кориснике.

– Неко би помислио да је разлог то што се ти производи не производе. Али, управо је супротно. Међутим, ти произвођачи вероватно не желе да уђу у ригорозне контроле квалитета које морају да буду спроведене. Све то мора да буде на једном озбиљнијем нивоу него до сада – рекао је Драгојевић.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Beogradjanin Schwabenländle
Прво, сир се ставља на пицу, не у пицу. Друго, пица се спрема највише са италијанским сиром Parmigiano Reggiano или са Grana Padano, иначе одлични сиреви за све прилике, нажалост доста скупи па произвођачи пица то ретко користе. Готове пице, прављене у творницама се посипају најјефтинијим низоземским сиром, такорећи полувештачким. Пицу са Моцарелом не једу сви, нису сви љубитељи тог сира, као што нисмо сви љубитељи пице, укључујући и мене; шпагети са парадајзом или белим луком и маслиновим.
Muradin Rebronja
I zvanično, prva picerija na Novom Beogradu je bila ona u Bloku 28, davne 1979., 15. novembra. Lokal od 230 kv. namenski građen za ugostiteljstvo. A zakupac, moja malenkost sa porodicom. Doduše, uz pice sam pripremao i hamburgere, prvi u SFRJ. Ništa nisam znao ni o picam ni o hamburgerima, jer sam se pripremao za elitne hotele i za poziciju direktora hrane i pića. Nekako sam se snašao i stekao veliko iskustvo koje ću pokazati u Balkanskom kulinarskom institutu. Pored ostalog i bele pice pazarke.
Sreten Bozic -Wongar
Sta bi sa cuvenim Zlatiborskim ovcjim kajmakom ? Zadnji put je vidjen na trzistri 1948g. pakovam u male cabrice od camobvine sa drvenim obrucevima. Dolazio sam iz Australije u Novu Varos 1970g da kupim takav jedan cabric kajmaka ali ga nije billo . Gospoda proleteri pojeli su stada ovaca.
Muradin Rebronja
Odličan sir za pripremu pica, kao zamena za italijansku mocarelu, bez koje ni jedna pica nije prava pica.
ralence
Италијански бели сир,Моцарела се прави од млека Биволице и заштићен је под свим светским стандарима.Качкаваљ се прави од овчијег млека и сазрева под специфичним условима на дуже време. Италијани стављају тврди сир који није качкаваљ на Пицу и све врсте Паста.
Dule
Greota je stavljati kvalitetan kackavalj u picu.
Jovan
Niko nema sto Pirot imade...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.