Понедељак, 23.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Протржишни реформисти и друге бајке

​Тобожњи протржишни реформисти који задужују своју земљу и гурају је у чељусти кредитора увек ће имати снажну подршку ММФ-а и међународних финансијера, упркос пустоши коју иза себе остављају

Марта 2018. директорка ММФ-а посетила је Аргентину и била усхићена реформама које је спроводила влада Мауриција Макрија. Кристин Лагард је том приликом изјавила да су економске реформе председника Макрија невероватно успешне. Само три месеца касније показало се да је директорка ММФ-а спектакуларно промашила у својој процени стања аргентинске економије.

Јуна 2018. Аргентина се нашла на прагу банкрота и била присиљена да затражи помоћ ММФ-а у висини од 50 милијарди долара. Септембра исте године пакет помоћи је увећан за још 7,1 милијарду. Овај финансијски пакет, формализован кроз трогодишњи стендбај аранжман, највећи је у дугој историји ММФ-а.

До Макријевог доласка на власт Аргентина је покушавала да води независну економску политику борећи се против финансијских лешинара који су, уз помоћ њујоршког судије Томаса Гриесе, бесрамно черечили Аргентину. (Прича је мучна и превише компликована да би стала у ову колумну.) У том „суверенистичком” периоду светска финансијска тржишта су била затворена за Аргентину. Држава је кубурила са инфлацијом, пезос је био под сталним притиском, али Аргентина је остала на ногама и чак забележила солидне економске резултате. Наравно, Кристина Фернандез, бивша аргентинска председница, рутински је критикована, лепљена јој је етикета популисте, како се то већ рутински ради са онима који би да воде политику која није у складу са интересима финансијских и политичких моћника.

Макри је на место председника Аргентине дошао децембра 2015, обећавши да ће од Аргентине направити „нормалну земљу”, да ће решити проблем инфлације и стабилизовати пезос. Пословна јавност и светски финансијски центри били су у екстази. На чело Аргентине дошао је реформиста протржишне оријентације, а протржишни реформисти су хероји новог времена, чак и онда када им се, као Макрију, име појави у чувеним „панамским папирима”.

Макри и његов тим су од самог старта имали фантастичне реформске идеје. Највећа од њих, сасвим буквално, била је да Аргентина већ у априлу 2016. обори светски рекорд у једнократном задуживању (за земље у развоју). Продајом доларских обвезница различитих рочности Аргентина је у једном дану повећала свој спољни дуг за 16,5 милијарди долара. Трошкови задуживања су били огромни и, у зависности од рочности обвезница, кретали су се између 6,25 и осам процената годишње. Али ту није био крај – протржишни реформисти одмах су најавили да имају још већу идеју и да ће врло брзо позајмити додатних 30 милијарди долара.

Из угла здравог економског разума ови потези су били суманути, али су упркос томе наишли на опште одушевљење у светским финансијским круговима. Није ни чудо. Ако се од Аргентине могу наплатити три до шест пута веће камате него од америчке државе, зар то није разлог да се инвеститори радују? Ако финансијски консултанти могу узети дебеле провизије које увек прате емитовање обвезница на међународном тржишту, зар то није разлог да се свако сулудо задуживање охрабрује – што луђе, то боље?

Док су протржишни реформисти повлачили своје реформистичке потезе, аргентинска економија је срљала према банкроту. Инфлација је далеко превазишла стопе из периода Кристине Фернандез. У последњих 12 месеци инфлација је прешла 50 процената, док су каматне стопе на пезосе у зони од око 70 процената. Када је Макри дошао на власт за долар се могло добити око 10 пезоса, док се данас може добити око 44. Спољни дуг је повећан за око 100 милијарди долара. Аргентинска држава је данас, после Венецуеле, најризичнији међународни дужник. Нема никакве дилеме да су Макријеви резултати неупоредиво гори од резултата Фернандезове и да ту не помажу јефтини изговори да су за све криви „они пре нас”.

Аргентину чекају нови председнички избори у октобру ове године. Ако не буде осуђена за корупцију, стварну или наводну, и/или ако јој се не забрани учешће на изборима у октобру, Кристина Фернандез би се поново могла појавити на политичкој сцени, овог пута као кандидат за потпредседника. Ова најава је забринула светске финансијере који свом снагом и утицајем навијају за Макрија. Како је могуће да центри моћи подржавају човека који је Аргентину довео до банкрота?

Одговор је једноставан. Постоји страх да би Фернандезова могла одмах да стопира отплату аргентинских дугова и затражи њихов репрограм. За разлику од ње, Макри би вероватно покушао да још коју годину цеди Аргентину на радост кредитора, па би тек након тога затражио репрограм, до кога свакако мора доћи.

Тобожњи протржишни реформисти који задужују своју земљу и гурају је у чељусти кредитора, увек ће имати снажну подршку ММФ-а и међународних финансијера, упркос пустоши коју иза себе остављају. Што је пустош већа, то су аплаузи громкији – у Аргентини, Русији или Србији, свеједно.

Пословни консултант

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа

Коментари21
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

slamkamenac
Odlican tekst, puno hvala autoru.
n ercegovac
U Argentini sam živeo skoro tri godine, ne shvativši zašto toj zemlji ide tako loše: ogromna teritorija (sama provincija Buenos Aires je veća od Italije), prirodna bogatstva svake vrste, školovano i vrlo snalažljivo stanovništvom s jakim nacionalnim identitetom, velika kulturna tradicija, ali nikako da im pođe na bolje. Razni socijalizmi, kao onaj Peronov, svakako su doprineli prelasku iz prvog u treći svet, ali su ih vojne diktature i liberalizmi poput Menemovog i Makrijevog, bez sumnje još viš
Игор Трифуновић
Све што је аутор рекао о Макрију и протржишним реформистима је мање више тачно. Оно што није тачно и што је прескочио да анализира је да је Кристина Фернандез де Кирхнер била тотално корумпирана и била представник класичне пероновске отимачине, корупције, и трулог социјализма који је довео Аргентину од једне од водећих економских сила света уочи II св рата до просјачког штапа.
Небојша Катић
За Игора - Бојим се да грешите. До просјачког штапа ју Аргентину довела администрација Карлоса Менема, а нарочите заслуге припадају једном другом чувеном реформатору, Домингу Каваљу. Реч је о катастрофи Аргентине с краја 2001. Што се корупције Фернандезове тиче, промакло Вам је да сам то у тексту поменуо, али опрезније но Ви. Немам обичај да пресуђујем пре него што суд пресуди. Хвала на коментару
Dragan P
Autor teksta vrlo dobro poznaje problematiku zaduživanja kod MMF. U slučaju Srbije mreža je počela da se plete još 90-ih kada su nam svetski moćnici priredu uništavali sankcijama ratovima i bombardovanjem. Kada je 2000. pobedila "demokratija" na vlast su došli poslušnici Zapada koji su tokom pljačkaške privatizacije rasprodali i uništili i ono dobro što je ostalo od naše privrede, pa je Srbija bila prinuđena da prihvati zaduživanje kod MMF i mislim da će se Srbija teško osloboditi te omče.
Саша Микић
@tamo daleko Свака част свакоме, али колико њих је паметно говорило док нису били ни близу власти, па кад су дошли и ушли у власт почели другачију песму да певају.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.