Рана дијагноза – већа шанса за излечење

У свету је све више жена оболелих од рака дојке, годишње се региструје два милиона нових случајева, а из ове страшне статистике није изузета ни Србија, објашњава проф. др Зорица Милошевић, редовни професор Медицинског факултета и начелница Одељења радиолошке дијагностике Института за онкологију и радиологију Србије.

– Од шест жена једна ће у току живота добити рак дојке, а медицина још не може да предвиди тачно која жена ће да оболи. Два основна ризика су женски пол и животна доб већа од педесет година – истиче проф. др Милошевић.

Да је и у свету и код нас све више жена које се боре с овом дијагнозом каже и др Марко Бута, асистент и доктор медицинских наука на Медицинском факултету у Београду, шеф Одсека ендокрине хирургије на Институту за онкологију и радиологију Србије.

Према статистици „Глобокан”, просечна европска стопа оболевања је 94 пацијенткиње на 100.000 жена, док, појашњава он, у Србији од 100.000 жена оболи њих 60 до 70. Према његовим речима, налазимо се на средини европске листе по стопи оболевања од ове врсте рака, али по смртности смо на незавидном другом месту – јер се жене касно јаве лекару.

– Ако се тумор дијагностикује у почетној форми, како се у народу каже, док није пробио чауру или опну (базалну мембрану), шанса за излечење је 100 одсто. Када се неко појави с тумором у дојци величине пет или 10 центиметара, шансе за излечење су знатно мање него код оног ко је дошао с милиметарском променом – наглашава др Бута.

Огромну улогу у раном откривању рака дојке имају организовани превентивни мамографски прегледи дојки. Како каже проф. др Милошевић, државе које су прве увеле овакве скрининге, попут САД и Шведске, бележе пад смртности од 30 одсто, док у Србији смртност расте, због чега смо на другом месту у Европи по броју умрлих од овог тумора.

– Организовани мамографски скрининг рака дојке уведен је 2012. године. Обавља се код жена без икаквих тегоба, од педесете до седамдесете године живота, на сваке две године. Мамографије тумачи радиолог из дома здравља, а потом се оне преносе у Институт за онкологију и радиологију или сродне установе где их анализира други радиолог, а по потреби и трећи јер тачност се повећава ако мамографије независно тумаче најмање два стручњака – појашњава проф. др Милошевић.

Недавно спроведена студија у Србији, наводи саговорница, показала је да више од 90 одсто жена сматра да скрининг јесте ефикасан у раном откривању рака дојке. Али истовремено, трећина се плаши да се њима не открије рак, исти проценат сматра да не спада у ризичну групу, четвртина и не зна где се одвија скрининг, док свака пета сматра да је довољан преглед дојки које саме обављају. Све то може негативно да утиче на реалан одзив на превентивне прегледе.

– Жене у Србији су свесне проблема, али одазив на скрининг програме је врло мали, односно недовољан, за разлику од других европских земаља. Жене долазе и траже да их прегледамо, али не иду на организоване скрининге који и служе да се канцер открије у најранијој фази – објашњава др Бута.

Зато проф. др Милошевић поручује женама да никако не чекају појаву симптома или тренутак када напипају промену на дојци.

– Жена треба да се код изабраног лекара информише о могућностима мамографског скрининга у својој здравственој установи и да се одазове на позив за скрининг. Између две такве мамографије увек треба да обрати пажњу на дојке, а ако је у недоумици тражи преглед код свог доктора – истиче проф. др Милошевић.

Одлуку о томе да ли ће се канцер лечити операцијом или на неки други начин доноси се тимски, на конзилијуму, кога чине, како објашњава др Бута, доктори различитих специјалности.

– На основу свих претрага одређујемо у ком је болест стадијуму и од тога зависи и одлука о томе која је терапија најбоља. При лечењу се држимо Националнoг водича добре клиничке праксе за дијагностиковање и лечење рака дојке, који je урадила радна група при Министарству здравља, на челу с професором Џодићем, а који се ослања на модерне европске и америчке водиче. Све је строго дефинисано и заиста се трудимо да третман буде униформан у целој Србији. Имамо сву потребну опрему, лекари су веома образовани и не заостајемо за светом – објашњава др Бута.

Он додаје да успешност лечења зависи од стадијума болести, односно од тога колики је тумор, ког је типа и да ли су захваћени лимфни чворови.

У првих пет година ризик да се болест врати је највећа и зато се тада контролише чешће. Од тога када се канцер открије, зависи и дужина лечења.

– Ако је пацијенткиња дошла с великим тумором, који има неповољан биолошки профил и захтева примену терапије пре операције, лечење ће трајати и до годину дана. Када жена дође на време, деси се да се све заврши у једном дану, за само неколико сати – истиче др Бута.

Када даме чују своју дијагнозу и сазнају шта их чека најбитније је да не изгубе наду и да имају вољу да се боре. У томе је веома важна и улога лекара.

– Лекар пре свега мора знати како да приђе пацијенту и да му помогне да схвати целу ситуацију, да га подржи и емоционално и медицински. Жене не треба грдити зато што су се касно јавиле, већ им треба пружити наду у излечење. Важно да се изгради поверење између лекара и пацијента, пошто се и пацијенти који се успешно излече контролишу и неколико деценија касније – истиче др Бута.

Он наводи да је уклањање дојке веома стресно за жене, и да постоје тимови за психосоцијалну подршку, посебно обучени за овакве ситуације.

– Однос пацијента и лекара треба да буде заснован на поверењу. Пацијент мора да зна ризике операције и лечења, шта се очекује, шта може да се искомпликује... У излечењу је важна и подршка родбине и пријатеља, јер хирурзи су релативно кратко у контакту с пацијентом – објашњава наш саговорник и додаје да се управо због поверења није дешавало да пацијент одбије да послуша лекара и не сагласи се с његовим мишљењем и предложеним начином лечења.