Уторак, 04.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Представљен радни текст стратегије развоја правосуђа

Нела Кубуровић (Фото Бета)

Радни текст нове Стратегије развоја правосуђа за период 2019-2024. представљен је данас, а министарка правде Нела Кубуровић каже да она обухвата уставну реформу, као и измену читавог сета закона, који морају да буду усаглашени са изменама Устава.

Задовољна је, каже, оствареним резултатима у последњих неколико година у циљу јачања независности и стручности носилаца правосудних функција, и повећању ефикасности, те наводи да су уведене нове правосудне професије - јавни бележници и извршитељи.

„Доста тога је урађено и на развоју е - Правосуђа и унапређењу инфраструктуре. Претходни петогодишњи период је обележило највеће инфраструктурно улагање последњих неколико деценија”, поручила је министарка на округлом столу у Београду на коме је представљен радни текст нове стратегије.

Како је саопштило Министарство правде, Кубуровић је нагласила је да је о радном тексту нове стратегије постигнут консензус свих чланова, и додала да је читав процес израде нацрта пратио транспарентан и инклузиван поступак рада на изради стратегије.

Она је рекла да новом стратегијом стављен акценат на растерећење београдских судова и мере које је потребно предузети у наредном периоду у том циљу.

Министарка правде је оценила да је Стратегија реформе правосуђа за период 2006-2011. донела највише замерки и неправилности чије поједине последице и данас осећамо.

То се, додаје, односи на реизбор судија 2009. године, за који је Уставни суд касније потврдио као неуставан, као и на мрежу судова која је почела да ради 1. јануара 2010. године а за коју каже да се показала као неефикасна.

Додала је да годинама нису постојали критеријуми за вредновање рада судија и тужилаца, а да готово три године судови нису имали изабране председнике.

„Не треба заборавити ни критике од међународних институција, када је реч о реформи из 2006. године. Устав из 2006. разматрала је Венецијанска комисија, која је у свом мишљењу из 2007. указала на низ неправилности и кршења европских стандарда, када је реч о поступку избора судија и решавања начела сталности судијске функције”, навела ја министарка, преноси Танјуг.

Како је објаснила, управо стратегија која је била усвојена 2013. године требало је да отклони највећи део последица из претходног периода - повратак у систем судија и тужилаца који су били разрешени 2009. године, успостављање нове мрежа судова од 2014. године, која је требало да отклони проблем неједнаке оптерећености судова, као и проблем великог броја нерешених старих предмета.

Министарка правде је навела да је израда радног текста Стратегије развоја текла паралелно са ревизијом Акционог плана за Поглавље 23.

„Акциони план за Поглавље 23 управо треба да буде истовремено и Акциони план за спровођење мера Стратегије развоја, како би се избегли различити начини извештавања и вршила ефикаснија контрола спровођења активности”, каже Кубуровић.

Министарка је рекла да је Нацрт ревидираног акционог плана достављен Европској комисији на мишљење, и да ће након што Европска комисија достави примедбе, Министарство правде поново отворити јавну расправу и консултативни процес са државним органима, али и са цивилним сектором, како би се израдио коначни ревидирани Акциони план и како би се и Стратегија и ревидирани Акциони план истовремено усвојили.

Директор Мисије америчке агенције за међународни развој (УСАИД) у Србији Мајк де ла Роса нагласио је да економски и друштвени напредак не може бити остварен без одлучног поштовања владавине права и делотворне заштите права свих.

Вршилац функције председника Врховног касационог суда Драгомир Милојевић рекао је да су активности и мере стратешких докумената које се годинама спроводе увек са циљем постизања независности, као и стручног, одговорног и ефикасног правосудни систем.

Републички јавни тужилац Загорка Доловац истакла је да је за даљи развој правосуђа неопходан свеобухватни приступ, те да је Стратегију реформе правосуђа за период 2013-2018. потребно сада наставити и унапредити.

„Независно, самостално, модерно и ефикасно правосуђе, које је одговорно и отворено представља суштину наших напора”, каже Доловац.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Andro Mošić
Srbija se apsolutno opravdano ljuti i reaguje na pokušaje crnogorske milogorske vlasti da SPC oduzme crkve i sva crkvena dobra, sagrađene pre 1918. godine. Čudno je da nikog od srpskih državnih autoriteta ne brine ignorisanje, demokratski na izborima izražene volje članova JOB, zakonsko prihvatanje novoizabranog predsednika Jevrejske opštine, a u korist problematične nametnute grupe, zaštićene kao medvedi na Tari.
Aspalathos
Podržavam svako unapređenje rada i efikasnosti pravosuđa u Srbiji, pa tako i nacrt o kome je reču članku. Pitam se da li se to odnosi i na odnos Ministarstva prema malobrojnoj ali ne zanemarljivoj etničko-verskoj gupi Jevreja koji naseljavaju Beograd više vekova, i čije se zakonsko pravo nezavisne interne organizacije energično ignoriše od Ministarstva pravosuđa duže od godinu dana u interesu "viših državnih interesa" - (prikriveno reketiranje JOB od strane nametnute uprave koja uživa zaštitu).

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.