Министар Шарчевић: Покушаћемо догодине да дигитализујемо малу матуру

Већ наредног јуна сви осмаци у Србији могли би да полажу дигиталну малу матуру. О томе су почели да размишљају надлежни у просвети после инцидента који је обележио овогодишњи завршни испит, када су у јавност процурели строго чувани задаци из математике и откривена „рупа у систему”, установљеном пре осам година. Пропуст, направљен у штампарији где су отискивани тестови, указао је још једном на слабе стране садашњег завршног испита и, по свему судећи, натерао просветне власти да пробају да што пре, за годину, а не две, како је помињано, нешто промене не би ли избегли грешке из прошлости и нове инциденте.

Министар Шарчевић је већ неко време тврдио да је наслеђени систем провере осмачког знања лош и да ће га променити 2021. године увођењем електронске мале матуре, у којој, како гарантује, задаци не могу испливати у јавност, јер ће их сви, сем неколицине твораца, сазнати минут пред полагање. Јуче је, међутим, за наш лист изнео нови план и рекао да ће се „радити на обезбеђивању неопходне инфраструктуре са којом ће већ наредног јуна покушати да уведу комплетан електронски завршни испит.”

Тиме би, додуше, био нарушен принцип којег се досад министар држао – да генерација која је кренула у пети разред по једном концепту мале матуре, према њему мора и да матурира у осмом – јер је из овогодишњег цурења тајних задатака очигледно схватио да би тешко пронашао оправдање уколико би се пропуст поновио, ма ко да буде крив. После првобитне расправе у јавности да ли би својом оставком министар Шарчевић спасио нарушени кредибилитет мале матуре, крајем претходне недеље појавиле су се и нове замерке. Зашто тестови за завршни испит нису штампани у Заводу за израду новчаница и кованог новца у Топчидеру, за који се зна да поседује највише мере заштите отиснутих података, већ у штампарији „Политике” АД, у коју министар сада упире прстом као у кривца јер су одатле процурели задаци?

О томе су у медијима полемисали и они који су пре Шарчевићевог мандата бринули о образовању у Србији – др Милован Шуваков, који је био помоћник претходног министра просвете, и проф. др Тинде Ковач Церовић, која је у два мандата била помоћник министра просвете и државног секретара. Министар Шарчевић јуче је за наш лист објаснио да тако није могло да буде јер се на тендер министарства није јавила ниједна компанија која има велику штампарију, па ни ковница новца у Топчидеру.

– Према устаљеном систему и Закону о јавним набавкама, ковница је требало да се јави на тендер, али се није пријавила. Није се јавила ниједна друга компанија која има велике штампарије. Избор компаније је наметнут, дакле, јавном набавком. Веома је важно, а критизери који су били некада део Министарства просвете заборављају да кажу, да је те године када је ковница новца штампала тестове било силних других проблема који су нарушавали систем мале матуре – истакао је Шарчевић.

Додао је да је пре три године, када је дошао на чело Министарства просвете, затечен веома девастиран систем, где се на тесту преписивало, а супервизори задужени за контролу мале матуре нису радили свој посао.

– Тада чак није ни била битна штампарија, колико је на терену све друго било девалвирано. Мени је много драго да је комплетан просветни систем ове године добро функционисао. Од дежурстава, до отварања тестова и прегледања. Значи да су мере које смо предузели, као што су смене начелника школских управа, директора, велике контроле, дале резултате. Да је, уз то, рађено у безбеднијој штампарији, вероватно би ово била до сада најбезбеднија година матурског испита – казао је Шарчевић.

Истакао је да у целој причи „нема грешке Владе Србије, ни Министарства просвете и просветног система”. Додаје да Завод за израду новчаница и кованог новца у Топчидеру није могао да преузме посао, па је штампање тестова дато онима који су то могли и да је од њих тражено да обећају мере безбедности.

– Цео проблем је измештен из Министарства просвете. Не можемо да преузмемо одговорност за пропусте штампарије – поновио је Шарчевић.