Шиб: Не заборављамо патње које смо нанели Србији

Пре 830 година Стефан Немања је понудио савез Фридриху Првом Барбароси и овај пакт пријатељства представља полазну тачку дипломатских односа наше две земље, истакао је јуче амбасадор Немачке Томас Шиб на скупу поводом обележавања сусрета великог српског жупана и немачког цара у Нишу 1189. године, организованом на Филолошком факултету у Београду. Спис који говори о овом догађају, навео је Шиб, потиче из збирке докумената бискупа Дитполда из Пасауа, а чува се у архиви Баварске државне библиотеке у Минхену.

Поводом сусрета два велика владара, немачки амбасадор и организатори скупа, представници Удружења знаменитих српских дипломатских породица и Филолошког факултета, под покровитељством Министарства спољних послова Србије, најавили су и свечаност у Нишу 27. јула. А на јесен и научну конференцију у Београду, идући трагом онога како је, по идеји историчарке и чланице САНУ Јованке Калић у сарадњи са Немачким културним центром, пре 30 година обележено осам векова од тог догађаја. Потпредседник САНУ, византолог Љубомир Максимовић казао је јуче да је сусрет оснивача најзначајније српске средњовековне династије и немачког цара толико значајан догађај, „са толиким претходним развојем и још више толиким последицама да ће у науци још дуго бити истраживан”.

Шиб је подсетио на неке од значајних момената у историји променљивих српско-немачких односа, наводећи да су се између 11. и 13. века рудари Саси населили наше крајеве и својим умећем и искуством тада допринели благостању Србије, да су почетком 18. века немачки колонисти населили Војводину, која је тада била опустошена и обновили је, а да је Немачка профитирала од доласка бројних Срба који су током 18. века студирали на немачким универзитетима.

„Гете, браћа Грим, Хумболт, Вук Караџић... То је била јака интелектуална размена која је била на обострану корист. Током два светска рата Немачка и Србија су се бориле на супротним странама. Велика патња коју је Немачка, нарочито током Другог светског рата, донела Србији, никад неће бити заборављена”, рекао је амбасадор Шиб и подсетио да су се после Другог светског рата Немачка и Југославија поново приближиле једна другој. Данас у Немачкој живи више од 400.000 Срба, а билатерални односи две земље никад нису били тако блиски и добри као сада, додао је. Од 2000. године 400 немачких компанија је отворило више од 48.000 радних места. „Наравно, Немачка веома подржава жељу Србије да постане чланица ЕУ и биће увек поуздан, искрен и конструктиван партнер Србији на том путу”, навео је Томас Шиб.

Академик Димитрије Стефановић, музиколог, указао је да је 21 европски композитор компоновао музику на преводе песама које је скупио Вук Караџић, а међу њима је 13 Немаца (Бекер, Брамс, Херман, Вилхелм, Хоенцолер, Винтербергер...), али и Дворжак, Чајковски, Рубинштајн... „Замислите како смо ми ушли у Европу у време Вука Караџића”, нагласио је академик Стефановић. Декан Филолошког факултета Љиљана Марковић истакла је да се ове године обележава и 180 година наставе германистике у Србији, а амбасадор у МСП Љиљана Никшић указала да је било логично организовати скуп управо на Филолошком факултету због великана попут Хумболта, браће Грим, Гетеа, Вука Караџића и Доситеја Обрадовића и других, њихових културних и пријатељских веза. Нагласила је и да Ото фон Бизмарк на Берлинском конгресу 1878. „није удовољио захтевима Албанске лиге за парчање Србије”, а да се један од његових потомака, Руле фон Бизмарк, који је током бомбардовања 1999. организовао хуманитарну помоћ из Немачке за Србију, заљубио у Српкињу и остао да живи у Суботици.

Повеље пријатељства

У част јубилеја, Повеља пријатељства, која садржи и реплику документа бискупа Дитполда, то јест превод са латинског на немачки и српски, уручена је амбасадору Томасу Шибу и шефу одељења за културу и штампу Амбасаде Немачке Кристијану Рајсмилеру, који управо завршава мандат у Србији. Повеља пријатељства додељена је и историчарки Јованки Калић, граду Нишу и Филолошком факултету.