Србија располаже са 21,5 тона злата, динар постао пожељна роба

Девизне резерве веће од 12,5 милијарди евра, стабилан курс динара, цена и раст бруто домаћег производа и страних директних инвестиција, представљају најбољи резултат у последњих неколико деценија, изјавила је гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић.

Табаковић у интервјуу за РТС наводи да колико год неко био завидан или било чиме другим мотивисан не може да оспори податак да Србија данас има највеће девизне резерве у последњих 20 година, а које на данашњи дан износе – 12,6 милијарди евра.

„На пример, накнада од аеродрома од концесија је само делић тог укупног раста који је остварен са 6,7 на 10. Данас располажемо са 21,5 тона злата и то је у односу на јучерашњу цену преко 850 милиона евра. А то је мало испод седам процената укупних девизних резерви и ми ћемо настојати да повећамо, све радимо и предузимамо да би имали ту врсте активе у девизним резервама која не захтева никакав трошак а даје сигурност”, навела је Табаковић.

Она је истакла и да је динар постао пожељна роба за којим је већа тражња него понуда и зато расте његова цена.

„Зато Народна банка и има проблеме, под знацима навода проблеме, имали смо највећу куповину у једном месецу, то је био месец јун када смо 735 милиона евра купили да не би дозволили да динар претерано јача”, објашњава гувернерка, преноси Танјуг.

Она истиче и да је Србија достигла цифру од 70 милијарди динара динарске штедње што оцењује као импресивно у односу на наслеђе.

„Била нам је преча држава и циљеви које смо постигли од самих изборних циклуса. Значи привреда Србије која је пре четири године из минуса ушла у зону профитабилности и зарадила 500 милијарди динара и приказала добит на који је држави платила порез што је један од извора како држава може своје дугове да измирује из динарских средстава тиме што има већу наплату пореза на добит, због веће привредне активности и веће запослености – преко 200.000 радника запослено је у приватном сектору”, наводи Табаковић.

Она истиче да Србија има и повећан робни увоз у чему значајно учествује и потрошња.

Каже да се све што раде своди на жељу да имамо и побољшан животни стандард.

„Али, извините, да ли се све што радимо не своди на жељу да имамо и побољшан животни стандард и ако знамо да су извори те потрошње робе широке потрошње која расте нешто брже од извоза и ако знамо да је то резултат повећања плата у приватном сектору, пре свега, јер је за четири године кумулативни раст плата у приватном сектору преко 20 процената. Ако узмемо нпр. само април ове године раст плата у приватном сектору је 12,3 одсто, а у ономе што се зове јавни сектор тај раст је 9,6 одсто”, каже Табаковић.

Говорећи о банкарском сектору, каже да без обзира што се једнако односи према свим банкама без обзира на величину, порекло и где им је матица, сматра да Србија треба да има неку од банака попут Поштанске штедионице или учешће у Комерцијалној банци.

„Јер са свим својим стратешким пројектима које намерава да предузме или да заврши, па морате да признате да ту има мало и психологије а не само профита”, закључује Табаковић.