Још једна жена животом платила лошу процену тужилаштва

Због лоше процене ризика тужилаштва, које је насилника оставило на слободи уместо у притвору уз хитну меру забране приласка жртви, шездесетогодишња Десанка М. из Панчева насмрт је избодена крајем прошле недеље на аутобуској станици. Њу је наочиглед пролазника убио бивши супруг – истог дана кад је изашла из Сигурне женске куће, у којој је привремено нашла спас од породичног насиља. Због тога представнице Аутономног женског центра упозоравају да је ово четрнаеста жена која је убијена руком свог партнера од почетка године и скрећу пажњу надлежнима да мера забране приласка жртви окореле насилнике без сумње неће спречити да почине убиство.

Оне подсећају да су насилници неколико пута упадали и у просторије сигурних женских кућа како би се обрачунали са својим жртвама.

– Све чињенице којима је располагала полиција и тужилаштво указивале су да је панчевачки насилник морао да буде задржан у притвору. Због пријављеног насиља у породици Десанка М. је смештена у Сигурну женску кућу и истог дана кад је из ње изашла, он је убио на сред улице. Шта нам то говори? За почетак, да се овај човек слободно шетао улицом, да није направљен никакав план заштите жене коју је годинама злостављао након изласка из Сигурне женске куће и да судски поступак није вођен по хитној процедури, како налаже закон. Осим тога, овај насилник је одраније познат полицији и има историјат криминалног понашања, због чега је неколико година провео у затвору. Идентичан пропуст тужилаштва учињен је пре два месеца у Новом Саду, када је мушкарац коме је била изречена хитна мера забране приласка жртви због насиља у породици убио бившу супругу и њене родитеље – подсећа Вања Мацановић, адвокат Аутономног женског центра.

Додаје да су ова два случаја драстична илустрација тезе да забрана приласка жртви, која се изриче у складу са Законом о спречавању насиља у породици, не зауставља дугогодишње починиоце насиља у породици. Иако су они били кривично осуђивани, а „патолошки” су љубоморни, прете убиством или самоубиством, имају оружје, прогањају своје жртве и плаши их се читава локална заједница.

– Закон о спречавању насиља у породици може се применити у оним случајевима када је насиље малог интензитета, односно када насилник први пут дигне руку на неког члана породице. Кад је реч о окорелим насилницима и када је полицији и тужилаштву познато да су чланови породице већ пријављивали насиље, забрана приласка жртви и удаљење насилника из стана једноставно неће спречити насилника. Mетафорично речено, то је покушај да аспирином лечите рак. У случајевима понављаног насиља једноставно се мора одредити задржавање у притвору – упозорава Вања Мацановић, додајући да је моменат када жена одлучи да напусти насилника један од најризичнијих по њену безбедност, јер то додатно разјари насилника.

– Обесхрабрује чињеница да професионалци који су у контакту са женама жртвама насиља често неадекватно процењују ризик којем је жена изложена. Поред мањег броја професионалаца који разумеју феномен насиља према женама и дају све од себе да заштите жртве, већина и даље сматра да је насиље у породици приватна ствар, да ово кривично дело не треба да се гони по службеној дужности, те да је мање важно од неких других кривичних дела као што су разбојништво и диловање дроге. Многи од њих имају мноштво предрасуда кад је реч о портрету жртве и починиоца насиља, па за насилника често говоре да је миран и повучен породични човек и добар комшија, док за жену тврде да је неадекватна мајка или супруга – оцењује Вања Мацановић.

Наруквице за насилнике су пилот-пројекат

Председница Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић предложила је увођење посебних наруквица за насилнике над женама као додатну меру у спречавању насиља. Она је оценила као пораз целог друштва злочин у Панчеву, где је у петак жену убио бивши муж. Михајловићева је истакла да је овај случај показао да Закон о спречавању насиља у породици није довољан, јер сви, а не само држава, морају да реагују кад знају да постоји насиље.

– Сматрам да закон треба да се побољша увођењем мера, како заштите жена, тако и мера против насилника, које већ имају европске земље. Увођење посебних наруквица за насилнике може бити једна од тих – изјавила је Михајловићева.

Правници са којима су новинари „Политике” разговарали наводе да би, уколико овакав предлог буде уврштен у закон, он могао да се нађе пред Уставним судом, односно да се испитује његова сагласност са највишим правним актом.

– Чињеница је да овакво решење постоји у неким европским и америчким земљама, али само у форми пилот-пројеката. Овакво решење није у нашој традицији, а није ни у складу са Уставом. Такође, многа решења Закона о спречавању насиља у породици нису добра, што показује чињеница да се стопа насиља у породици није смањила откада је уведен – објашњава наш саговорник.

М. Д.