Шта све могу ракете „мистрал”

Током посете председника Француске Емануела Макрона Србији било је више важних политичких и економских момената, али најконкретнији договор односи се на војнотехничку сарадњу. Наиме, потписан је уговор о куповини француских противваздухопловних ракета „мистрал” и, како је рекао председник Србије Александар Вучић, наручено је педесет ових савремених система.

Ракете „мистрал” спадају у такозвану трупну, односно блиску противваздушну одбрану од авиона, хеликоптера и беспилотних летелица на мањим висинама и краћим одстојањима. Према расположивим подацима, максимални домет ових ракета је три километра у висину и шест километара у даљину.

Француска ракета спада у лаке преносне, портабл системе, као што су „стрела 2М” и „шило”, које поседује Војска Србије, или амерички „стингер”. „Мистрал”, за разлику од њих, иако се и њиме гађа са рамена, има лако постоље које стрелцу олакшава употребу, а на које се могу поставити две ракете, што оператеру даје могућност да у кратком интервалу два пута гађа циљ у ваздуху. Произвођач је предвидео да системом рукују стрелац и командир који га наводи и издаје наређења, али у случају потребе овим оружјем може да дејствује и само стрелац.

Како је најављено из Министарства одбране, Војска Србије добиће верзију „мистрал 3 плус”, са нешто већим дометом и системом за самонавођење који је веома отпоран на ометање. Ако се изузму неке америчке ракете ваздух-земља набављане у време Југославије за тадашњу авијацију, „мистрали” су прве ракете западног порекла у Војсци Србије, а свакако први ракетни систем ПВО.

„Мистрал” је створен је да би га користила пешадија, али се може уградити на возила, хеликоптере и бродове. Управо је уградња на возила предвиђена споразумом Србије и Француске, тачније интеграција на домаћи систем ПВО ПАСАРС (Противавионски самоходни артиљеријско-ракетни систем).

Ово средство развија домаћа одбрамбена индустрија, реч је о оклопном возилу на које је уграђен противваздухопловни топ „бофорс” калибра 40 милиметара, шведске производње, којим располажемо још од времена ЈНА.

Првобитно је било планирано да се на ПАСАРС интегришу домаће ракете РЛН-ИЦ развијене из совјетске (руске) ракете ваздух-ваздух Р-13М. Уместо њих, на овај систем уграђиваће се „мистрали”, што ће „удахнути живот” овом хибридном систему ПВО (опремљен и топом и ракетама).

Иначе, „мистрале” користи више држава у Европи, Јужној Америци и Африци. Међу корисницима је и једна од армија са највише ратног искуства – израелска.

Ове ракете су од изузетног значаја за трупну ПВО Војске Србије, која од портабл ракетних система тренутно има „стрелу 2М” и „шило” руске производње, с тим да је знатан број ових првих уништен пре десетак година у договору са САД, за симболичну новчану надокнаду. Америка је била у страху да ће ови системи доспети у руке терориста који би њима могли да обарају путничке авионе. Како је процењено да су складишта Војске Србије небезбедна места и зашто је то прихваћено, то је питање за тадашње доносиоце политичких одлука.

Осим тога, кад је реч о ПВО на блиском одстојању, још раније су из употребе повучени топови калибра 20 милиметара. То је важило и за легендарне „праге”, оруђа калибра 30 милиметара, које су накнадно ипак враћене у употребу, будући да никакво ново средство није набављено. Тек набавком „мистрала” ојачан је овај сегмент ПВО, који је у међувремену добио на значају због све масовније употребе беспилотних летелица и дронова у војне сврхе.

Преносни, лаки ракетни системи борбену премијеру имали су у израелско-арапским ратовима. Пажња светске јавности на њих скренута је током рата у Авганистану осамдесетих година 20. века, када су побуњеници америчким системом „стингер” масовно обарали совјетске авионе и хеликоптере.

Употребљавани су и током ратова на подручју бивше Југославије. У Хрватској су њима обарани авиони ЈНА, а над БиХ је Војска Републике Српске таквим системима оборила британски „харијер” и француски „мираж 2000”. Са нешто мање успеха користила их је и Војска Југославије у време НАТО агресије.

Оружје је увек, може се рећи, и политичка роба. Чињеницу да су „мистрали” прве ПВО ракете западног порекла које су икада ушле у састав наше војске треба гледати из угла војне неутралности, могућности набавке наоружања и из Русије и из држава НАТО-а. А одлука Париза да прода такво наоружање може се неспорно тумачити као подршка Француске Србији.

„Стрела 2М” уз „стингер”

На недавном гађању ракетних јединица ПВО на полигону „Шабла” у Бугарској припадници ВС су први пут после 2004. године гађали преносним, лаким ракетним системом „стрела 2М”. На истом гађању, уз Бугаре, били су и Американци, који су гађали својим хибридним системом „авенџер” – наоружаним митраљезом „бровинг” и ракетама „стингер”. И „стрелама” и „стингерима” успешно су погођене мете изнад Црног мора.