Понедељак, 29.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Преминуо академик Никола Хајдин

Фото А.Васиљевић

Дугогодишњи председник и члан Српске академије наука и уметности академик Никола Хајдин преминуо је данас у Београду у 96. години после краће и тешке болести, саопштила је САНУ.

Инжењер грађевинарства, рођен у граду Врбовско 1923. године, за дописног члана САНУ изабран је 1970, а за редовног 1976. године.

Потпредседник САНУ био је од 1994. до 2003, а председник у три мандата - од 2003. до 2015. године.

Био је професор Грађевинског факултета у Београду, гостујући професор на Савезној високој школи (ЕТН) у Цириху, гост-научник Швајцарског удружења за челичне конструкције.

Хајдин је био председник Југословенске групе Међународног удружења за мостове и високоградњу (ИАБСЕ) и члан сталног комитета те организације, председник Југословенског комитета Међународне уније за теоријску и примењену механику, декан Грађевинског факултета у Београду и председник Југословенског друштва грађевинских конструктера.

Поред тога, био је инострани члан Словеначке академије знаности и уметности, Националне академије Атине, Европске академије наука, уметности и литературе са седиштем у Паризу, Европске академије наука и уметности са седиштем у Салцбургу и Европске академије наука у Лијежу, као и члан бројних стручних удружења и комитета.

Дао је изузетно значајан допринос у научној области која се односи на примену нумеричких метода у Теорији еластичности и Теорији конструкција, као и из области Теорије танкозидних носача.

Његов научни интерес су последњих година представљали нелинеарни динамички проблеми механике, посебно изучавање удара (импакта) саобраћајних средстава на грађевинске конструкције.

Ови радови, претежно објављени у Швајцарској, имали су знатан утицај на званичне препоруке за прорачун мостова, посебно мостовских стубова на удар у Швајцарској.

Објавио је преко 230 радова (од чега је приближно половина објављена у иностранству у најугледнијим часописима ).

Међу његовим делима издвајају се железнички мост са косим затегама преко реке Саве у Београду (са Љ. Јевтовићем, 1979), друмски мост система греде са косим затегама преко реке Дунава у Новом Саду (1981), лучна брана „Глажње” у Македонији (1967) и велики мост са косим затегама преко реке Висле у Пољској.

Добитник је бројних признања и награда.

„Био је велики мостоградитељ, ван Академије и у самој Академији”, истакли су из САНУ, преноси Танјуг.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milovan Savija
Večna slava,,i vi ćete ostati večni ..Kao profesor i kao čovek ...
klofuta vid
Nikola I Georgije HAJDIN....dva moja profesora davne 1974 godine.
Nenad
Večna Vam slava i hvala dragi Profesore. Imao sam sreću da uz Vašeg brata pok.Nikolu naučim puno korisnih stvari . Počivajte u miru Božijem
vojislav
Slava ,jednom od najvecih srpskih a i svetskih gradjevinskih strucnjaka.Pocivaj u miri.
Popovic Zoran
Dragi profesore, bio si legenda Gradjevinskog fakulteta zajedno sa svojim bratom Nikolom. Neka ti je laka zemlja.
Dragan Djordjevic
bratom Georgijem

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.