Посланици постављали питања о страним политичарима, пољопривреди...

Посланици српског парламента искористили су могућност за постављање питања на почетку седнице да затраже од владе обавештења о посетама страних политичара и државника нашој земљи, подстицајима у пољопривреди и деловању лидера СзС-а.

Посланик СРС-а Александар Шешељ осврнуо се на недавну посету америчког конгресмена Елиота Енгела, „највећег лобисту у америчком Конгресу за независност и промоцију такозваног Косова” и рекао. „Имајући у виду да су га госпођа Брнабић и господин Вучић представили као партнера и пријатеља нашег народа и државе, а будући да се Енгелов став према територијалном интегритету Србије није променио, могао бих само да закључим да постоји неко слагање у ставовима владе и дела америчког конгреса. Можемо да разумемо да неки антисрпски елементи на политичкој сцени, међу новинарима, професорима универзитета, такозваним активистима невладиних организација, раде на афирмацији независног Косова и углавном то раде за новац, али не знам да ли сада треба да идентификујемо неке чланове владе или припаднике власти са њима поводом питања КиМ?”.

Шешељ се осврнуо и на изјаву Јоханеса Хана, европског комесара за суседство и проширење, да „без прихватања да је у Сребреници почињен геноцид, Србија не може у ЕУ” и додао: „Будући да за геноцид не могу бити криви појединци, ни организоване групе, већ искључиво државе, мислим да би у Скупштини Србије требало да отворимо дебату око наставка евроинтеграција и да заузмемо став, сагледавајући трезвено све чињенице.”

Олена Папуга (ЛСВ) питала је „зашто је Управи за аграрна плаћања било потребно 13 месеци да обради захтеве пољопривредника за рефундирање трошкова куповине пољопривредне механизације са државног конкурса, а још седам месеци да пошаљу решења о исплати новца?”. Питала је и: „Колико је за 2018. годину исплаћено подстицаја за тракторе, колико за механизацију, колико није, зашто није и кад ће бити исплаћено?”.

Наводећи да на територији Нишког округа има 10-12 радиоактивних громобрана на зградама, Милија Милетић (УСС) казао је да би било добро да они буду уклоњени и питао када ће то бити урађено?

Осврнувши се на посету француског председника Емануела Макрона Србији, Ђорђе Вукадиновић је, како је рекао, указао на „егзалтирано одушевљење високих државних представника од Синише Малог до Николе Селаковића” и питао: „Зашто толико одушевљење, позиви и молба француском председнику да се укључи у решавање питања КиМ, ако је он нама, пред читавом нашом јавношћу, у лице рекао шта мисли о Косову као независној држави?”.

Марко Атлагић (СНС) питао је „јавно тужилаштво зашто није подигло оптужницу против лидера СзС-а, који су у јавним наступима нарушавали територијални интегритет Србије по члановима 305 до 321 КЗ-а”? У образложењу је, како каже, навео: „Драган Ђилас, Бошко Обрадовић, Вук Јеремић и други челници СзС-а, састали су се 4. јула прошле године у чачанској кафани ’Моравски аласи’ где су направили план да покрену уличне протесте и руше Александра Вучића на тему КиМ. Ове моралне наказе, уместо да руше Вучића, требало је да се договоре да врате КиМ тамо, одакле су га они отерали”.