Среда, 20.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Срби против прославе „ослобођења” Грахова, Гламоча и Дрвара

Ако буде организован такав скуп, какав наводно припрема ХДЗ, међу локалним Србима има идеја да се супротставе ономе што сматрају још једним понижењем након протеривања 1995. године
Повратак протераних Срба у Дрвар 1998. године (Фото ЕПА/Антонио Бат)

Од нашег дописника

Сарајево – Већ неколико дана у медијима се спекулише како је Кантонални одбор Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) Ливно усвојио информацију о обележавању 24 године од „ослобођења Босанског Грахова, Гламоча и Дрвара”, општина са већинским српским становништвом које територијално припадају Кантону 10 у Федерацији БиХ.

Према наводној замисли иницијатора,  обележавање би , уз „војне почасти и у присуству високих званица”, 28. јула било организовано прво у Босанском Грахову, дан касније у Гламочу, док би централни скуп био одржан  у Дрвару 13. септембра.

Иницијативу ливањског ХДЗ-а Срби из Кантона 10, међу којима доминирају повратници, протерани током агресије хрватске војске на западнокрајишке општине у лето и јесен 1995. године, сматрају срамном и понижавајућом и спремни су да се супротставе њеној реализацији.

Креаторима те идеје постављају питање од кога су они ослободили Босанско Грахово, Гламоч и Дрвар који је до 1995. године био готово сто одсто српски град.

Горан Броћета, делегат из реда Срба у федералном Дому народа, који живи у Дрвару, за „Политику” каже да је замисао такозваних ослободилаца „највећа увреда” за све Србе повратнике у три поменуте општине.

У њима Срби, каже Броћета, ионако једва састављају крај с крајем захваљујући управо политици коју воде ти исти „ослободиоци” и њиховом односу према већинском српском народу. Њихова иницијатива, тврди он, унела је немир и међу малобројне Хрвате који су се у Дрвар доселили из Средње Босне.

„Шта је у ствари урађено са Дрваром, да ли је он био ослобођен, отет, опљачкан или разорен, то се може закључити једино из искреног одговора на питање колико је хрватских староседилаца било у Дрвару и колико је до 1995. године протерано Хрвата из тога града”, каже Броћета и поручује да би било корисније да се донесу акт који би помогао да се у општинама Дрвар, Грахово и Гламоћ боље живи, јер оне од почетка ове године „нису добиле ниједну марку из буџета Владе Федерације БиХ”.

У тим општинама, према Броћетиним речима, Срби су конститутивни само на папиру. Осим што тешко живе и трпе тортуре и омаловажавања, њиховој деци је, како каже, ускраћено право на образовање на матерњем језику, иако  у школама у Гламочу, на пример, има највише ученика српске националности.

„Доста је гажења преко Срба повратника... Спремни смо организовати контрапротесте уколико дође до обележавања стравичног и незапамћеног прогона српског становништва. Подршку ћемо затражити и од Републике Српске и Србије”, изричит је Броћета.

Противљење иницијативи ливањског ХДЗ-а исказали су и начелници Гламоча, Босанског Грахова, Дрвара и Источног Дрвара (Небојша Радивојша, Милорад Глигић, Душица Рунић и Милка Иванковић).

Коментари18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Max
Bio i Zemun hrvatski pa više nije.
Trifun
@Леон Давидович Ne radi se ni o kakvoj "издаја руководства РС 1995. г.",kako kazete.U pitanju je bolan kompromis:Za Posavinu/"koridor",koji je za R Srpsku od vitalnog interesa(spaja zapadni i istocni deo R Srpske) su zrtvovane periferne opstine,sa vecinskim srpskim stanovnistvom..To ne znaci da se treba odeci Srba iz njih.Naprotiv!Treba ih pomagati i,na osnovu reciprociteta,insistirati na svim njihovim pravima,koje R Srpska daje Bosnjacima i Hrvatima u RS.Upravo to rade Dodik i Vucic..
Леон Давидович
Тај део Посавине био је у рукама српских снага још од 1992. Само неупућени мисле да су у Посавини живели само Хрвати. У појединим деловима Посавине већину су чинили Срби и да није било рата да су се мирно договорили о разграничењу једва да би им негде сметала територија насељена Хрватима да имај Срби директну везу према Србији.Рат у БиХ био је највећа глупост и највећа несрећа.
Jelena Delic
Glamoc,Drvar,Grahovo ostaje 100% Srpsko i ostace zauvek!!!
danilo obradovic
@Da samo ti gradici pripadaju LIVANSKOM kantonu .
"oslobodjenje"
Bezvezna ideja, na verujem ni da ce je gazde (NATO, Incko..) dozvoliti. Ipak je hrvatska vojska strana vojska u BiH pa bi gazde bile dezavuisane sa njihovim narativima. A nas Dodik bi to znalacki docekao.
Nemanja
Drvar je jedini grad u predhodnoj Jugoskaviji, BiH, koji je bio 100 % sa srpskim stanovncistvom .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.