Ђаци ће на часу радити пројекте

Највећа новина у другом разреду је увођење пројектне наставе, на којој ће ученици правити мање пројекте, на пример, о месту у којем живеПред учитељима и наставницима који ће ђаке у другом и шестом разреду од 1. септембра учити према измењеном плану и програму наћи ће се 195 нових уџбеника које је недавно одобрио Завод за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ), најавила је за „Политику” Дејана Милијић Субић, заменик директора ове установе. Прецизирала је да је од тога пет уџбеника штампано на језицима националних мањина, а да су, уз ове обавезне школске књиге уврштене у каталог одобрених издања, стручњаци ЗУОВ-а дали „зелено светло” и за још 90 радних листова за оба разреда. Они нису обавезни, али наставници их често користе и траже од родитеља да их купе ђацима. Поред 280 наведених штампаних уџбеника и радних листова за други и шести разред, учитељи и наставници опредељиваће се и између 145 школских књига у дигиталном издању, које су задовољиле једини за сада постављени услов – да су потпуно усклађене са штампаним издањима. Избор папирних и дигиталних издања богатији је од прошлогодишњег који је пратио измене у првом и петом разреду осмолетке са 183 штампана уџбеника и 103 у електронском формату.

Како, међутим, истиче Дејана Милијић Субић, дигитални уџбеници нису уврштени у каталог одобрених школских штива и неће добити класично решење Министарства просвете, па у наставу улазе у оквиру огледа намењеног за дигиталне учионице. У преводу, због кратких рокова израде ова школска дела нису према важећим стандардима прегледали стручњаци ЗУОВ-а, који су једини у држави надлежни да ставе потпис на исправност уџбеника.

– Ако издавачи поднесу министарству захтев да њихово дигитално издање уђе у каталог одобрених уџбеника, тек онда ће нам то дело бити послато на преглед. Постоји једна тачка неспоразума између издавача дигиталних уџбеника и завода, због које им ми изгледамо као застарела средњовековна цензорска кућа. Отворене линкове ка „Јутјубу”, којима издавачи, нарочито шестацима, настоје да учине уџбенике занимљивијим и пријемчивијим ми видимо као потенцијалну опасност да се пред децом нађу непримерени садржаји. Не би било проблема да дигиталне књиге ђаци користе само у учионици, у контролисаним условима, али они могу да их користе и код куће на компјутеру који користи и неко од старијих. Сајтови које су посећивали укућани садрже и интернет колачиће који могу у школске уџбенике убацивати непожељне банере и рекламе и то после пет дана нормалног коришћења садржаја за школу. Једина заштита је присуство старијих: да кад год ђак код куће учи из дигиталног уџбеника поред њега седи одрасла особа и затвара те непримерене садржаје којима дете може бити засуто – препоручује родитељима Дејана Милијић Субић и додаје да је на издавачима и Министарству просвете да тај проблем реше.

Највећа новина која ће обележити други разред осмолетке јесте увођење пројектне наставе – један час недељно. Уз помоћ учитеља који су прошли обуке ђаци ће правити мање пројекте на теме које су блиске њиховом узрасту и кроз које ће учити, на пример, неке детаље у вези са местом у којем живе. „Четири годишња доба у нашем граду” је пример таквог пројекта.

„Принцеза на зрну грашка”, „Девојчица са шибицама” и „Царево ново дело” само су неки од наслова којима ће бити обогаћена лектира у другом основне. Суштина измена у српском језику је што ће бити смањен број књижевних дела за обраду науштрб времена које се оставља за вежбе читања у наставцима.

– Развијањем ране стратегије читања у наставцима на примеру Пушкинове „Бајке о рибару и рибици” ученици другог разреда биће научени да меморишу и разумеју оно што су прочитали на једном часу и припреме се за читање тог дела другог дана. Тиме их усмеравамо на читање обимнијих лектира, где су најзначајнијим ауторима дечје књижевности додата дела у складу са узрастом ученика као што је „Бамби” Феликса Салтена, где могу да праве и паралелу са цртаним филмом – објашњава заменица директора ЗУОВ-а додајући да је уведена и изборност која омогућава учитељу креативност у упознавању ђака са значајним личностима српског језика, књижевности и културе, као што су Доситеј Обрадовић и Никола Тесла.

Како је примећено да основци мешају службе и врсте речи, одлучено је да се други разред посвети искључиво овој другој области, односно именицама, придевима, глаголима, заменицама, док ће савладавање служби речи бити пресељено у трећи разред.

У програму за шести разред укупан бој лектира смањен је са 41 на 31 како би се дела анализирала детаљније, без „претрчавања”. Можда и најзанимљивија промена је у изборном делу лектире који је обогаћен научнопопуларним и информативним текстовима, као што су „Моји изуми” Николе Тесле и „Енциклопедија лоших ђака, бунтовника и осталих генијалаца” групе француских аутора.

– Текстови из допунске лектире служе да наставник изабере три књижевна дела од 15 и она постају обавезна да се у том одељењу обрађују као сва остала дела – истиче Дејана Милијић Субић и додаје да су грађење речи, именичке и придевске заменице, као раније области граматике за пети разред, сада пребачени у шести.

У биологију се уводи нови, холистички приступ изучавању живих бића. Учи се на други начин, а не лекцијски, са циљем да шестак зна да закључује и упоређује научено на крају године.

– Очекујемо да на крају шестог разреда ђак уме да повеже еволутивне промене са наследном варијабилношћу и природном селекцијом. Или да одреди положај непознате врсте на дрвету живота на основу познавања општих катрактеристика. Потпуно ново је да разматра у групи шта је учио и где то може да примени. У делу „Човек и здравље” научиће да збрине површинске повреде коже, укаже прву помоћ у случају убода инсекта, али и да зна да измењено понашање људи доведе у везу са коришћењем психоактивних супстанци – наглашава Милијић Субић.