понедељак, 14.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Улога Хрватског националног вијећа у односима Србије и Хрватске

Представници ХНВ-а обилазе општине и градове где живе Хрвати. – Постоје проблеми у реализацији договора, уздају се у конструктивна решења
(Фото: А. Исаков)

Суботица – Руководство Хрватског националног вијећа (ХНВ), са председницом Јасном Војнић на челу, изашло је у јавност да представи резултате свог полугодишњег рада. Нови састав Хрватског националног вијећа, изабран 4. новембра на електорској скупштини у Београду, кренуо је у агилно повезивање удружења и институција које у својим називима имају предзнак „хрватско”, али и са представницима средина у којима делују. „Неки од главних стратешких праваца били су и да у ХНВ-у начинимо систем који ће се препознавати као незаобилазни фактор у свим хрватско-српским односима”, пише у њиховом извештају у раду.

– Хрвата има у свим местима Србије, од Ниша до Суботице, постоји само једна општина где их нема – Лапово. То значи да смо изузетно дисперизирана заједница – каже за „Политику” Јасна Војнић.

Због тога су каже у почетку главнину снага усмерили ка кадровском оснаживању и ширењу мреже канцеларија. Буџет ХНВ-а на годишњем нивоу износи 150 хиљада евра, што је довољно само за ангажовање троје запослених. Републици Хрватској су сугерисали да имају велике планове и пројекте, али да им је потребно кадровско појачање.

– Средишни уред за Хрвате изван Хрватске нам је помогао и кадровски смо оснажени са две особе, али има назнака да ће нас оснажити и са подручним уредима. Пројекти ће бити лакше оствариви ако направимо мреже и зато смо и кренули у обилазак свих већих градова и општина где живе Хрвати и представили се градоначелницима и председницима општина. Био је то добар искорак да одемо на терен и поразговарамо са локалним Хрватима, али и са представницима власти, где смо наилазили на позитивне реакције, јер су мислили да долазимо због проблема, а ми смо долазили само да се упознамо да кажемо само шта ми можемо, а шта се може учинити са њихове стране, и одмах на терену је и долазило до конструктивних решења – каже Војнић.

Рад Хрватског националног вијећа усмерен је и на образовање. Тренутно у Србији око 500 ученика похађа наставу на хрватском језику и још толико хрватски језик са елементима националне културе учи као изборни предмет. Војнић истиче да су радили на образовној реформи, те су једина национална заједница која је истовремено са већинским уџбеницима припремила и своје за први и пети разред.

– У образовању нам недостаје језичностручни кадар, и управо је у Новом Саду, на лекторату за хрватски језик првих девет полазника завршило два семестра и добило сертификате о познавању хрватског језика – наводи председница ХНВ-а.

Образовање је терен на којем желе да се боре и против одласка младих људи, а уз постојање лектората, пажњу посвећују и програму професионалне оријентације. Десетодневни програм се одвија у Бенковцу, где на неки начин обликују размишљање да својим талентима треба да допринесу заједници, наводи Јасна Војнић. Оно што недостаје јесте нова мрежа школа како би могли да наставе са формирањем новог школског центра.

Јасна Војнић наводи да је било више случајева да су се на терену сусретали са ситуацијама да се у пракси не спроводи договор који је постигнут са различитим нивоима власти, тако нема одговора за културни центар у Београду, у Дом културе у Таванкуту је „усељена” кафана, у самостану у Бачу нема речи о Хрватима.

– Ми још бележимо недовољно проактиван однос према хрватској националној заједници, али ХНВ похваљује сваки најмањи помак и на конструктиван начин жели да допринесе раду институција – каже Војнић.

Коментари2
d7cfc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Влајко
Наравно око 3/4 "Хрвата" у Србији су у ствари Буњевци. На њих се врши страшан притисак да се "хрвате", а наша држава, не да то спревача, већ тај процес и потпомаже.
Miloš
Deder, proverite još jednom prisutnost Hrvata po svim opštinama u Srbiji (!!!)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља