Нови конкурс за новог директора Хиподрома

Директора ЈП „Хиподром Београд” град ће тражити конкурсом који ће, незванично сазнајемо, бити расписан у наредна три месеца јер почетком октобра истиче мандат садашњем в. д. директору Вељку Росићу. Он је прошле године поново именован на дужност пошто је Ристо Костов поднео оставку свега пет дана откако је 25. септембра званично дошао на чело најстаријег спортског комплекса у престоници.

Костов се повукао из личних разлога, наведено је у образложењу решења о престанку мандата, а он није желео да говори о разлозима за такву одлуку. За многе експресно повлачење Костова није било изненађење будући да је он био шести руководилац у последњих 10 година откад је комплекс на Царевој ћуприји прешао под окриље града. Oво јавно предузеће није профитабилно, годинама тавори у дуговима и град би му најрадије тражио новог власника.

Повлачењем Костов је изгубио шансу да се опроба у физичким пословима којих се Росић не либи – мете комплекс, вози трактор, балира сено, чисти снег... Све то је Росић наставио да ради од октобра прошле године, тврди Миле Андрић, шеф техничке службе „Хиподрома Београд”, и додаје да се до данас на хиподрому много тога померило са мртве тачке. Обновљена је главна трибина изгорела пре 20 година и на њој су постављене нове столице, стазе су после десет година насуте песком и поравнате, судијски, коментаторски и камермански торањ је сређен, купљени су ново озвучење и трактор.

– Визуелни изглед хиподрома драстично се променио захваљујући Секретаријату за спорт, нашим пријатељима и приходима које смо остварили. Металну конструкцију главне трибине смо офарбали, заштитили од корозије, поставили нове даске, торњу који је био лимена конзерва вратили смо етно-изглед, заменили инсталације, поставили ново осветљење, променили смо и семафор за трке... – истиче Андрић и додаје да о комплексу који се простире на 24 хектара брине четворо запослених.

Недавно је одржан 97. Српски галопски дерби, уследила је летња пауза, а после ње први тркачки дан требало би да буде 22. септембра.

На Царевој ћуприји од 1912.

На Цареву ћуприју хиподром се преселио 1912. захваљујући Владиславу Рибникару, оснивачу „Политике”, најстаријег дневног листа на Балкану, и члану Дунавског кола јахача. Хиподром је отворен на Видовдан 1914. у освит Првог светског рата. Указом краља Александра из 1920. Дунавском колу јахача „Кнез Михаило” уступљено је државно земљиште у бесплатан закуп на 75 година, „ради подмирења земаљске потребе у стварању сталне стазе за јавне коњске утакмице”. Годину касније одржани су први галопски дерби и прва трка града Београда. Премијерна касачка надметања ревијалног карактера била су 1930.

Дунавском колу јахача управљање хиподромом одузето је национализацијом 1949. Тркалиште потом мења назив у „Хиподром Београд”, а одлуком Скупштине града из фебруара 2008. постаје јавно предузеће.

Без промене намене комплекса

Ниједан важећи плански документ Београда засад не предвиђа измештање нити има резервну локацију на коју би хиподром преселио. Осим тога, урбанистичко-архитектонски конкурс који је 2017. године организован и обухватио је и хиподром недвосмислено је потврдио да комплекс не мења намену и да остаје на истом месту. Предвидео је проширење трибина, објекте за управу и администрацију, смештај и негу коња, едукативно-тренажни центар. Почасна трибина се задржава у изворном изгледу и габаритима, велика се обнавља, а гледалиште источно од велике трибине се проширује. Сви нелегално подигнути објекти који годинама руже комплекс виђени су за одстрел, а у плану је и изградња пешачког моста који би хиподром повезао са Адом Циганлијом. Здања која буду саграђена у том комплексу неће прелазити један спрат, а њихова дозвољена укупна површина је 16.860 квадратних метара.