Дан када је Јељцин изабрао Путина

МОСКВА – На данашњи дан пре 20 година, први председник самосталне Русије Борис Јељцин саопштио је у телевизијском обраћању нацији име особе која је „способна да консолидује друштво и да настави да спроводи реформе, ослањајући се на најшире политичке снаге”, а радило се о Владимиру Путину.

Његов избор је тада многе зачудио: наследник је имао 46 година, није био познат широј јавности у земљи, а још мање у иностранству.

„Данас сам донео одлуку о оставци Владе Сергеја Вадимовича Степашина. У складу са Уставом, обратио сам се Државној думи са захтевом да именује Владимира Владимировича Путина за вршиоца дужности председника Владе Русије”, тако је почело обраћање Бориса Јељцина у августу 1999. године, пола године пре чувене реченице „Уморан сам, одлазим”.

Иако је Јељцин нагласио да до председничких избора има још годину дана и да ће Руси имати прилику да процене Путина као човека и његове квалитете, он је у ствари раније предао власт свом наследнику, пренео је Танјуг.

Владимир Путин је у то време био готово непознат у земљи, иако је годину дана пре доласка у Владу био постављен за директора Федералне службе безбедности (ФСБ), а у марту 1999. године је истовремено именован на место секретара руског Савета безбедности.

Како се касније присећао Путин, он је првобитно одбио Јељцинов предлог.

„Он (Јељцин) се веома изненадио. Он је био човек који је све брзо схватао. Питао ме је: ’А зашто?‘. А ја му кажем: ’Господине Јељцин, нисам спреман‘. А био сам одрастао човек и већ сам дуго радио у различитим државним структурама”, испричао је Путин.

Током разговора с Путином, Јељцин није изговарао реч „наследник”, већ је говорио о „премијеру са перспективом”. Касније је у једном телевизијском програму говорио о Путину као о могућем будућем председнику.

„Рекао је то наглас целој земљи. И када су ме након тога одмах бомбардовали питањима, ја сам одговорио: ’Ако је председник рекао, онда ћу тако и учинити‘. Можда то није звучало баш самоуверено, али другачије нисам могао да одговорим”, објаснио је касније Путин.

Све то се одвијало за време војне интервенције у руској републици Дагестан, која је управо почела.

„Ја сам се размишљајући некако, одлучио да ће се моја каријера највероватније на томе и завршити, али да ће моја мисија, историјска мисија - звучи претенциозно, али је истина - бити да решим ситуацију на Северном Кавказу”, рекао је Путин.

Након што је Јељцин 31. децембра поднео оставку, Путин је именован за вршиоца дужности председника и истог дана добио све прерогативе председничке власти, укључујући и „нуклеарни кофер”.

Путин је 26. марта 2000. године победио на председничким изборима у првом кругу, а званично је ступио на дужност шефа државе 7. маја исте године.

Марта 2004. поново је изабран за председника, да би маја 2008. године, пошто устав не дозвољава трећи председнички мандат за редом, постао премијер, док је функцију шефа државе преузео дотадашњи председник владе Дмитриј Медведев.

Године 2012. Путин је поново изабран за председника, а други мандат је добио 18. марта 2018. године.

Си-Ен-Ен наводи да је Борис Јељцин именовањем Путина за премијера изменио руску историју заувек.

Америчка ТВ мрежа наводи да се чинило се да ће то бити краткотрајно именовање, јер су Путинови претходници као могући наследници „трајали” само неколико месеци.

У то време Путин није поседовао ауру светског лидера.

Августа 1999, када је постао премијер, независни центар за истраживање јавног мњења Левада изнео је податке да Путина подржава 31 одсто испитаника.

До јануара 2000, пошто је постао привремени председник, имао је подршку од 84 процената и она никада није падала испод 60 одсто.

Зашто је Путинова популарност порасла у тим кључним првим месецима?

Један фактор је јасан: Путинов снажан одговора на тероризам у земљи.

Септембра 1999. у низу мистериозних бомбашких напада на стамбене зграде погинуло је на стотине људи у неколико градова широм Русије, што је паралисало земљу страхом.

То је био 11. септембар за Русију и попут бившег америчког председника Џорџа Буша, Путин је одржао говор који су многи Руси желели да чују.

У главама руске политичке класе преовлађује став да нема јасног наследника Путина.

По закону, Путин мора да „сиђе” са власти када му се 2024. заврши актуелни председнички мандат, али многи посматрачи спекулишу да он може смислити начин да се одржи на власти, слично као председник Кине Си Ђинпинг, или попут бившег председника Казахстана Нурсултана Назарбајева, који је званично одступио, али који и даље држи формалне полуге власти.

Ројтерс преноси хронолошки најважније догађаје који су обележили 20-годишњи период владавине председника Путина, међу којима његово именовање за премијера, потом именовање за вршиоца дужности председника, победу на председничким изборима 26. марта 2000, затим освајање председничког мандата 2012. након одлуке да се председнички мандат повећа са четири на шест година и поновну победу на председничким изборима 19. марта 2018. са мандатом до 2024. године.