Електронски дневник узнемирио родитеље

Пирот – У скоро свим пиротским основним школама у току је анкетирање деце за стварање електронског дневника, али овај пилот-пројекат није добио сагласност савета родитеља и школских одбора. Најдаље је отишла Основна школа „Вук Караџић“, јер су деци већ подељени анкетни листићи. Већина родитеља је по инерцији попустила пред овим захтевом, али се једна група побунила. Они нису дозволилисвојој деци да попуне анкетни листић са најважнијим личним подацима за стварање електронског дневника, због сумње да подаци могу бити злоупотребљени.

Директор школе Тугомир Цветковић наводи за наш лист да подаци о ученицима већ постоје у школи, али да су ово поново урадили због могуће промене неких података. Он још каже да су „можда мало пожурили“, али да родитељи безразложно страхују ида подаци остају у школи. У још једној школи је процес анкетирања обустављен зато што је на седници савета родитеља један од њих, који ради у полицији, реаговао и рекао да крше устав и закон прикупљајући на овакав начин податке о деци.

Директор Цветковић каже да су понуду размотрили на наставничком већу:

– Али, неопходна нам је сагласност савета родитеља и школског одбора.

Цветковић наглашава да је циљ нове методе само „бржа комуникација са родитељима“ и да је „њихов страх неоправдан, јер само они могу да улазе у базу података“.

С обзиром на то да је ово пилот-пројекат фирме „Асија Стар“, на чијем сајту се види да је све што школе добијају (рачунари, обука запослених, техничка подршка...) бесплатно и да се „пројекат финансира из других извора“, занимљив је и податак са сајта Агенције за привредне регистре да ова фирма последње две године ради са губитком и бави се „трговином на велико осталим производима за домаћинство“, односно спољнотрговинским пословима.

Међу родитељима који су први реаговали је Александар Тричковић, отац двоје ученика у школи „Вук Караџић“, дипломирани инжењер електронике. Он сматра да је понуда фирме „Асија Стар“ „невероватна“. Такође, не може да схвати где је њихова зарада у овом случају.

– Опремају школу рачунарима, комплетна инсталација и одржавање, као и уношење података у електронски дневник. Питам се ко су они да најважније податке о деци добију и да њима располажу – наводи Тричковић. Он наглашава да још увек не постоји закон о заштити личних података и да их одређени људи лако могу искористити ако не буду адекватно заштићени.

Револт другог родитеља, такође дипломираног инжењера електротехнике,изазвала је и чињеница да су деца кући донела анкетни листић, а да школа ни на који начин родитељима није објаснила сврху.

 – Свуда у свету препорука је да се подаци о малолетницима не чувају на овакав начин, јер су на мети хакера и врло лако могу да се злоупотребе, почев од педофила, трговине људима и органима до крађе идентитета – наглашава родитељ једне ученице.

М. Пенчић

----------------------------------------------

Све их занима

На анкетном листићу који је деци подељен траже се, поред јединственог матичног броја и адресе, и подаци да ли је похађало примарни или само предшколски програм, у који разред иде, колико километара дете путује од куће до школе и да ли има организован превоз, да ли је дете повратника, прогнаника или избеглица, има ли потешкоћа у развоју, похађа ли редовни или прилагођени наставни програм или продужени стручни поступак, да ли је у комбинованом одељењу, како се храни за време боравка у школи, живи ли са родитељима и подаци о њима, као и фотографија детета.