Више од две просечне плате за ђака првака
То што је школовање у Србији бесплатно, не значи да оно ништа не кошта. У августу и септембру, с почетком школске године, стижу и највећи удари на кућне буџете, који углавном надилазе трошкове обележавања слава, највећих верских празника и рођендана. Још неопорављени од издатака којe су имали за какво-такво летовање, одвајања дела плата за зимницу, па и дрва за огрев, родитељи школараца се управо ових дана бацају и на куповину уџбеника, прибора, ранаца, али и опреме за физичко и ликовно.
Рате за екскурзије родитељи београдских гимназијалаца плаћају већ од јуна, а сада приде стижу и додатни издаци за рекреативне наставе и јесењу гардеробу и обућу – број већу у односу на прошлогодишњу.
Према нашој рачуници, основни првосептембарски трошкови за једног ђака износе око 42.000 динара. Ту смо урачунали уџбенике, лектиру, прибор, ранац, опрему за физичко, као и одећу и обућу, и то по најскромнијим ценама. Ако се томе додају још и исхрана, џепарац, екскурзије, излети и рекреативна настава, као и спортске и културне активности, долазимо до вртоглаве цифре од готово 125.000 динара.
То значи да маме и тате за годину дана бесплатног школовања свог основца морају припремити више од две просечне плате (према Републичком заводу за статистику, просечна плата у Србији износи 55.380 динара).
Ова цифра, међутим, у многим кућама множи се с два, јер нешто више од 40 одсто породица има двоје деце, казују подаци с последњег пописа становништва. Наиме, од 1.476.105 породица у Србији, једно дете има 764.546, двоје деце 591.114, док троје малишана гаји 99.638 породица.
Јелена Бранковић, четрдесеттрогодишња мајка троје школараца, каже да је из десетогодишњег искуства у школовању најстаријег детета извукла бар две поуке и препоручује неискуснијим родитељима да их се придржавају.
– Школске књиге су нешто што сам прихватила као уобичајени породични трошак, а бесплатни комплет који добијам за треће дете ми много значи. Али чињеница да десетине хиљада динара годишње дамо на школски прибор за њих троје сваке године ме пренерази. Баш јуче сам у већем трговинском ланцу избројала 10.000 динара за гумице, оловке, темпере, пернице, блокове, шестаре и само десет свезака. Мораћемо још да их докупимо. Искуство показује да ме је куповина школског прибора на чекове и одложено плаћање увек више коштала, јер тада убацим у корпу и понешто што и није баш неопходно, мислећи да ћу то лако отплатити на рате. Када сам то схватила – почела сам све да купујем готовином и тако смањујем удар на кућни буџет – истиче Бранковићева.
Она додаје и да је пракса показала да се не исплати куповати јефтинији школски прибор, јер га ђаци брзо потроше, или малтене баце. Кинеске бојице и оловке, каже, толико су неквалитетне да их је готово немогуће зарезати, воштане бојице пуцају при првом коришћењу, а ранчеви се поцепају и пре краја полугодишта. Ова мајка наглашава да је јој много исплативије купити пуну и квалитетну перницу немачких произвођача, на пример, у београдским књижарама за 800 динара него узети на попусту неку сумњивог квалитета за 500 динара, јер ће до наредног 1. септембра морати да докупи бар још једну такву.
Оно без чега се у школу не може кренути јесу уџбеници, уз које у 90 одсто случајева наставници траже да се докупе радни и наставни листови. Такав комплет од седам уџбеничких јединица једног од најзаступљенијих издавача у Србији за први разред кошта 5.350 динара, десет књига за четврти разред стаје 5.710 динара, комплет од 19 уџбеничких јединица за шести основне с материјалима за техничко и два страна језика округло је 15.000 динара. Као и сваке године, најскупље су књиге за осми разред, комплет садржи чак 25 уџбеничких јединица и кошта 16.829 динара. На све то касније се додаје и лектира која кошта од 300 до 1.000 динара. Аница Ивковић, мајка двоје основаца, истиче да је само за књиге свог првака одвојила близу 10.000 динара.
– У шоку сам од припрема деце за школу. Одвојили смо на страну 200 евра надајући се да ће подмирити све трошкове јер смо старијој ћерки, која сада креће у други разред, прошлог септембра купили све ново. Већ смо потрошили око 35.000 динара припремајући их за школу, а нисмо их потпуно опремили – очајна је мајка.
Док су Титови пионири од првог до четвртог основне имали по једну кожну ђачку торбу, чувени модел с Мирком и Славком, или две петице на по два џепића на предњој страни, данашњи родитељи сведоче да ђаци често само годину дана носе један ранац. Онај квалитетнији, ојачани, за ђака првака кошта око 4.500 динара. Додуше, и тежина ђачке торбе бар се дуплирала са сменом генерација, па тешко да би јунаци комунистичког доба, Мирко и Славко, издржали терет који им намећу данашњи издавачи књига или креатори школског плана и програма...
Док уз пернице од 800 динара купе и свеске, блокове, лењире, шестаре и осталу опрему, маме и тате издвојиће још бар 2.000 динара. И све то под условом да наставник није много захтеван у потраживању необавезне, али уобичајене додатне опреме за час, попут колаж-папира, шперплочи или темпера... Списак за првосептембарску куповину се ту не завршава. Само торбе за физичко стају од 350 до 2.500 динара. Потребно их је напунити с два црна шортса и две беле мајице за физичко, што кошта минимално 1.200 динара. Приде патике од бар 2.500 динара.
Ако узмемо да је просечна цена комплета уџбеника око 12.000 динара и све наведено саберемо, добијамо да родитељ једног ученика 1. септембра мора минимално имати спремних 24.350 динара (без одеће и обуће).
Тањењу новчаника, међутим, ту никако није крај. Саговорници „Политике” истичу да у трошкове припреме за школу такође убрајају куповину јакни, које на снижењу стају најмање 3.500 динара, али и два пара обуће, за школу и игралиште, што такође изађе минималних 6.000 динара. Списку опремања ђака треба додати и најмање троје панталона од по 1.500 динара, три дуксерице, које у најбољем случају скупа стају 3.500 динара. А остале ситнице попут машница, мајица, чарапа и капа да и не рачунамо...
И досадашњи салдо већ боде очи јер свеукупно набројано износи 17.500 динара по једном детету. Што је за породице које се могу похвалити с два школарца 35.000 динара. Уз све ово, не сме се „под тепих” гурати статистика да свако треће дете у Србији прима социјалну помоћ, која износи само неколико хиљада динара. Она сасвим јасно указује на чињеницу да онда многе породице с децом спадају у онај део становништва чија су примања испод просечних 55.380 динара и да тате и маме школараца и те како на својим плећима осећају бреме бесплатног и обавезног основног школовања.
Подели ову вест











Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.