Више од две просечне плате за ђака првака

То што је школовање у Србији бесплатно, не значи да оно ништа не кошта. У августу и септембру, с почетком школске године, стижу и највећи удари на кућне буџете, који углавном надилазе трошкове обележавања слава, највећих верских празника и рођендана. Још неопорављени од издатака којe су имали за какво-такво летовање, одвајања дела плата за зимницу, па и дрва за огрев, родитељи школараца се управо ових дана бацају и на куповину уџбеника, прибора, ранаца, али и опреме за физичко и ликовно.

Рате за екскурзије родитељи београдских гимназијалаца плаћају већ од јуна, а сада приде стижу и додатни издаци за рекреативне наставе и јесењу гардеробу и обућу – број већу у односу на прошлогодишњу.

Према нашој рачуници, основни првосептембарски трошкови за једног ђака износе око 42.000 динара. Ту смо урачунали уџбенике, лектиру, прибор, ранац, опрему за физичко, као и одећу и обућу, и то по најскромнијим ценама. Ако се томе додају још и исхрана, џепарац, екскурзије, излети и рекреативна настава, као и спортске и културне активности, долазимо до вртоглаве цифре од готово 125.000 динара.

То значи да маме и тате за годину дана бесплатног школовања свог основца морају припремити више од две просечне плате (према Републичком заводу за статистику, просечна плата у Србији износи 55.380 динара).

Ова цифра, међутим, у многим кућама множи се с два, јер нешто више од 40 одсто породица има двоје деце, казују подаци с последњег пописа становништва. Наиме, од 1.476.105 породица у Србији, једно дете има 764.546, двоје деце 591.114, док троје малишана гаји 99.638 породица.

Је­ле­на Бран­ко­вић, че­тр­де­сет­тро­го­ди­шња мај­ка тро­је шко­ла­ра­ца, ка­же да је из де­се­то­го­ди­шњег ис­ку­ства у шко­ло­ва­њу нај­ста­ри­јег де­те­та из­ву­кла бар две по­у­ке и пре­по­ру­чу­је не­ис­ку­сни­јим ро­ди­те­љи­ма да их се при­др­жа­ва­ју.

– Школ­ске књи­ге су не­што што сам при­хва­ти­ла као уоби­ча­је­ни по­ро­дич­ни тро­шак, а бес­плат­ни ком­плет ко­ји до­би­јам за тре­ће де­те ми мно­го зна­чи. Али чи­ње­ни­ца да де­се­ти­не хи­ља­да ди­на­ра го­ди­шње да­мо на школ­ски при­бор за њих тро­је сва­ке го­ди­не ме пре­не­ра­зи. Баш ју­че сам у ве­ћем тр­го­вин­ском лан­цу из­бро­ја­ла 10.000 ди­на­ра за гу­ми­це, олов­ке, тем­пе­ре, пер­ни­це, бло­ко­ве, ше­ста­ре и са­мо де­сет све­за­ка. Мо­ра­ће­мо још да их до­ку­пи­мо. Ис­ку­ство по­ка­зу­је да ме је ку­по­ви­на школ­ског при­бо­ра на че­ко­ве и од­ло­же­но пла­ћа­ње увек ви­ше ко­шта­ла, јер та­да уба­цим у кор­пу и по­не­што што и ни­је баш нео­п­ход­но, ми­сле­ћи да ћу то ла­ко от­пла­ти­ти на ра­те. Ка­да сам то схва­ти­ла – по­че­ла сам све да ку­пу­јем го­то­ви­ном и та­ко сма­њу­јем удар на кућ­ни бу­џет – ис­ти­че Бран­ко­ви­ће­ва.

Она до­да­је и да је прак­са по­ка­за­ла да се не ис­пла­ти ку­по­ва­ти јеф­ти­ни­ји школ­ски при­бор, јер га ђа­ци бр­зо по­тро­ше, или мал­те­не ба­це. Ки­не­ске бо­ји­це и олов­ке, ка­же, то­ли­ко су не­ква­ли­тет­не да их је го­то­во не­мо­гу­ће за­ре­за­ти, во­шта­не бо­ји­це пу­ца­ју при пр­вом ко­ри­шће­њу, а ран­че­ви се по­це­па­ју и пре кра­ја по­лу­го­ди­шта. Ова мај­ка на­гла­ша­ва да је јој мно­го ис­пла­ти­ви­је ку­пи­ти пу­ну и ква­ли­тет­ну пер­ни­цу не­мач­ких про­из­во­ђа­ча, на при­мер, у бе­о­град­ским књи­жа­ра­ма за 800 ди­на­ра не­го узе­ти на по­пу­сту не­ку сум­њи­вог ква­ли­те­та за 500 ди­на­ра, јер ће до на­ред­ног 1. сеп­тем­бра мо­ра­ти да до­ку­пи бар још јед­ну та­кву. 

Оно без че­га се у шко­лу не мо­же кре­ну­ти је­су уџ­бе­ни­ци, уз ко­је у 90 од­сто слу­ча­је­ва на­став­ни­ци тра­же да се до­ку­пе рад­ни и на­став­ни ли­сто­ви. Та­кав ком­плет од се­дам уџ­бе­нич­ких је­ди­ни­ца јед­ног од нај­за­сту­пље­ни­јих из­да­ва­ча у Ср­би­ји за пр­ви раз­ред ко­шта 5.350 ди­на­ра, де­сет књи­га за че­твр­ти раз­ред ста­је 5.710 ди­на­ра, ком­плет од 19 уџ­бе­нич­ких је­ди­ни­ца за ше­сти основ­не с ма­те­ри­ја­ли­ма за тех­нич­ко и два стра­на је­зи­ка окру­гло је 15.000 ди­на­ра. Као и сва­ке го­ди­не, нај­ску­пље су књи­ге за осми раз­ред, ком­плет са­др­жи чак 25 уџ­бе­нич­ких је­ди­ни­ца и ко­шта 16.829 ди­на­ра. На све то ка­сни­је се до­да­је и лек­ти­ра ко­ја ко­шта од 300 до 1.000 ди­на­ра. Ани­ца Ив­ко­вић, мај­ка дво­је осно­ва­ца, ис­ти­че да је са­мо за књи­ге свог пр­ва­ка одво­ји­ла бли­зу 10.000 ди­на­ра.

– У шо­ку сам од при­пре­ма де­це за шко­лу. Одво­ји­ли смо на стра­ну 200 евра на­да­ју­ћи се да ће под­ми­ри­ти све тро­шко­ве јер смо ста­ри­јој ћер­ки, ко­ја са­да кре­ће у дру­ги раз­ред, про­шлог сеп­тем­бра ку­пи­ли све но­во. Већ смо по­тро­ши­ли око 35.000 ди­на­ра при­пре­ма­ју­ћи их за шко­лу, а ни­смо их пот­пу­но опре­ми­ли – очај­на је мај­ка.

Док су Ти­то­ви пи­о­ни­ри од пр­вог до че­твр­тог основ­не има­ли по јед­ну ко­жну ђач­ку тор­бу, чу­ве­ни мо­дел с Мир­ком и Слав­ком, или две пе­ти­це на по два џе­пи­ћа на пред­њој стра­ни, да­на­шњи ро­ди­те­љи све­до­че да ђа­ци че­сто са­мо го­ди­ну да­на но­се је­дан ра­нац. Онај ква­ли­тет­ни­ји, оја­ча­ни, за ђа­ка пр­ва­ка ко­шта око 4.500 ди­на­ра. До­ду­ше, и те­жи­на ђач­ке тор­бе бар се ду­пли­ра­ла са сме­ном ге­не­ра­ци­ја, па те­шко да би ју­на­ци ко­му­ни­стич­ког до­ба, Мир­ко и Слав­ко, из­др­жа­ли те­рет ко­ји им на­ме­ћу да­на­шњи из­да­ва­чи књи­га или кре­а­то­ри школ­ског пла­на и про­гра­ма...

Док уз пер­ни­це од 800 ди­на­ра ку­пе и све­ске, бло­ко­ве, ле­њи­ре, ше­ста­ре и оста­лу опре­му, ма­ме и та­те из­дво­ји­ће још бар 2.000 ди­на­ра. И све то под усло­вом да на­став­ник ни­је мно­го зах­те­ван у по­тра­жи­ва­њу нео­ба­ве­зне, али уоби­ча­је­не до­дат­не опре­ме за час, по­пут ко­лаж-па­пи­ра, шпер­пло­чи или тем­пе­ра... Спи­сак за пр­во­сеп­тем­бар­ску ку­по­ви­ну се ту не за­вр­ша­ва. Са­мо тор­бе за фи­зич­ко ста­ју од 350 до 2.500 ди­на­ра. По­треб­но их је на­пу­ни­ти с два цр­на шорт­са и две бе­ле ма­ји­це за фи­зич­ко, што ко­шта ми­ни­мал­но 1.200 ди­на­ра. При­де па­ти­ке од бар 2.500 ди­на­ра.

Ако узме­мо да је про­сеч­на це­на ком­пле­та уџ­бе­ни­ка око 12.000 ди­на­ра и све на­ве­де­но са­бе­ре­мо, до­би­ја­мо да ро­ди­тељ јед­ног уче­ни­ка 1. сеп­тем­бра мо­ра ми­ни­мал­но има­ти спрем­них 24.350 ди­на­ра (без оде­ће и обу­ће).

Та­ње­њу нов­ча­ни­ка, ме­ђу­тим, ту ни­ка­ко ни­је крај. Са­го­вор­ни­ци „По­ли­ти­ке” ис­ти­чу да у тро­шко­ве при­пре­ме за шко­лу та­ко­ђе убра­ја­ју ку­по­ви­ну јак­ни, ко­је на сни­же­њу ста­ју нај­ма­ње 3.500 ди­на­ра, али и два па­ра обу­ће, за шко­лу и игра­ли­ште, што та­ко­ђе иза­ђе ми­ни­мал­них 6.000 ди­на­ра. Спи­ску опре­ма­ња ђа­ка тре­ба до­да­ти и нај­ма­ње тро­је пан­та­ло­на од по 1.500 ди­на­ра, три дук­се­ри­це, ко­је у нај­бо­љем слу­ча­ју ску­па ста­ју 3.500 ди­на­ра. А оста­ле сит­ни­це по­пут ма­шни­ца, ма­ји­ца, ча­ра­па и ка­па да и не ра­чу­на­мо...

И до­са­да­шњи сал­до већ бо­де очи јер све­у­куп­но на­бро­ја­но из­но­си 17.500 ди­на­ра по јед­ном де­те­ту. Што је за по­ро­ди­це ко­је се мо­гу по­хва­ли­ти с два шко­лар­ца 35.000 ди­на­ра. Уз све ово, не сме се „под те­пих” гу­ра­ти ста­ти­сти­ка да сва­ко тре­ће де­те у Ср­би­ји при­ма со­ци­јал­ну по­моћ, ко­ја из­но­си са­мо не­ко­ли­ко хи­ља­да ди­на­ра. Она са­свим ја­сно ука­зу­је на чи­ње­ни­цу да он­да мно­ге по­ро­ди­це с де­цом спа­да­ју у онај део ста­нов­ни­штва чи­ја су при­ма­ња ис­под про­сеч­них 55.380 ди­на­ра и да та­те и ма­ме шко­ла­ра­ца и те ка­ко на сво­јим пле­ћи­ма осе­ћа­ју бре­ме бес­плат­ног и оба­ве­зног основ­ног шко­ло­ва­ња.