​У рат уместо на летњи распуст

Замислите ситуацију у којој се 24 млада човека с престижног америчког Универзитета Колумбија у јуну 1915. укрцавају на прекоокеански брод и крећу, не на заслужени одмор, на нека тропска острва, већ одлазе веома далеко, у непознато. Крећу на други континент на којем бесни рат. Сама та чињеница да ови млади Американци напуштају своје родитеље, родбину и топле домове, и крећу да помогну унесрећеним Србима, фасцинантна је и херојска ‒ наводи др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине, који је први пут на српском интегрално објавио књигу „Авантура на Балкану 1915” Дагласа Долда, једног од 24 члана експедиције Колумбија, која се одазвала на позив Михајла Пупина да дође и помогне српском народу у Великом рату тог лета 1915. године.

„Када имате 25 година, тада вам се чини да можете све. И не бојите се никога и ничега. Верујем да они за Србе никада нису ни чули, нити знали где је Србија, али су поверовали свом професору физике и учитељу хуманости Пупину, који их је позвао да помогну његовом народу. Кренули су у Велики рат не да ратују, већ да негују и лече. Та њихова одлука вредна је не само поштовања, већ и дивљења. Амерички лекар Даглас Долд и његови другови требало би да буду златним словима забележени у српској меморији”, додаје Небојша Кузмановић.

Даглас Долд рођен је 1888. у Њујорку, у породици угледног психијатра Вилијама Долда. Дипломирао је 1915. на Колеџу за лекаре и хирурге Универзитета Колумбија, а на путу му се придружио и млађи брат Елиот, још увек студент. За његову књигу, објављену двојезично, на српском и енглеском, предговор је написао амбасадор Кајл Скот, приређивач је Љиљана Дожић, а преводилац Ивана Ђокић Саундерсон.

„Експедицију је покренуо почасни конзул Краљевине Србије у Њујорку Пупин, који је у америчкој штампи давао родољубиве изјаве, што је утицало на то да се убрза помоћ Србији. Наведено је да ће све бити учињено да се експедиција заштити од ратних опасности, да неће бити излагана ратним дејствима и да ће бити предузете високе мере заштите против заразних болести”, навела је Љиљана Дожић.

Долд је након завршетка рада експедиције рад наставио у Добруну, у Босни, као лекар у пољској болници. Једног дана се пробудио слеп, и како је мислио, проблеми с видом узроковани су били дејством метанола који је, не знајући, користио за дезинфекцију коже уместо медицинског алкохола, чију су замену, сумњао је, извршили немачки војници.

У својој књизи описао је улазак бугарске и немачке војске у Ниш, преплашено становништво и несташицу хране, и како је био посредник између локалаца и окупационих власти.

„Услови у болници Ћеле кула су били веома лоши. Тамо су радила три америчка лекара, а остало, медицинске сестре и преводиоци – давали су све од себе како би збринули рањенике. Залихе болница су биле опљачкане, прозори разбијени од три експлозије. Тетанус, богиње и црвени ветар правили су огромне проблеме, али је проклети тифус био под контролом. Доктор Пајл је после једнонедељног табанања с колонама избеглица, по киши, снегу, блату, возећи воловску запрегу пуну жена и деце, коначно доспео до Ниша. И он и доктор Траверс су оперисали у време када смо ми били тамо”, написао је Долд.

Елбриџ Колби, други члан експедиције Колумбија, у тексту „Српске борбене песме”, објављеном у америчком књижевном часопису 1917, објавио је: „Народ који негује своју омладину, као и Хомерови јунаци, старим песмама о узорном јунаштву, заувек чува древну храброст и ствара нове јунаке за инспирацију новим генерацијама. Ратници Куманова и Призрена слушали су о оваквим причама током свог детињства. Срби се увек боре до краја јер се увек боре за слободу.”

Млади Колби пише и ово: „У свим овим безнадним балканским ратовима не постоји народ с бољим сведочанством о храбрости него ови Срби. Њихова вредност се тестирала не само у победи, јер то не значи ништа, већ током страшног пораза, јер то значи да ће више идеализма прећи у риме. Али, као што је Бернс рекао, песме обликују државу, у Србији храброст обликује песме.”

Небојша Кузмановић указује на чињеницу да су Срби и Американци у тешким, ратним околностима били највећи савезници, да би крајем 20. века имали трагичне неспоразуме. Иако о томе већају веће силе, верује да Долдова књига може бити подсетник и залог нашим бољим односима.

Експедиција Колумбија

Чланови експедиције Колумбија: Даглас Долд, Вилијам Долд, Лерој Литл, Глен Бел, Елмер Чајлдс, Дус Питерс, Ангус Франц, Ален Коукфер, Џорџ Енд, Пол Џоунс, Вебстер Итон, Алберт Еванс, Вилијам Прикет, Пејсон Рајан, Гилберт Сандерс, Палмер Смит, Албриџ Колби, Валтер Малори, наше горе лист Никола Банић (Бела Црква, 1878 – Оринџ, 1969), Данијел Ворнер, Илон Џесуп, Монтагју Танкок, Доналд Мекчесни и Џорџ Логан.