Петак, 17.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бранислав Нушић у причама

Зоран Товирац, „Бранислав Нушић као новинар”

У години у којој се обележава девет деценија од настанка драме „Госпођа министарка” и 75 година од појављивања „Реторике” Бранислава Нушића, објављено је реиздање „Нушић у причама” Миливоја Миме Предића (1885–1957), који је био синовац сликара Уроша Предића и зет Бранислава Нушића.

Предић је завршио Трговачку академију у Дрездену и радио као професор Трговачке школе у Београду. Писац је дела: „Голгота” (награђено 1907. Краљевом наградом), „Снови”, „Заборављени дуг”, „Пуковник Јелић”. Оженио се пишчевом ћерком Маргитом Гитом Нушић у манастиру Грачаница, уочи повлачења српске војске пред аустроугарским освајачем. Маргита и Миливој успели су да се преко Косова, Цетиња и Драча пребаце на Крф, а потом у Бари. Пошто је говорио француски, италијански и немачки, постављен је за војног аташеа у Барију како би помогао у транспортовању рањених српских војника. Од 1916. био је ратни дописник са Солунског фронта. Са супругом је основао Повлашћено позориште за децу „Рода” у Београду. Књигу „Нушић у причама” издао је 1937. године.

Миливој Предић је био у Нушићевој близини и 20 година је бележио доживљаје из пишчевог живота. Његов син Иван Предић, преводилац, наглашава да му је драго што дело његовог оца поново добија на значају.

Поговор у књизи написао је проф. др Рашко В. Јовановић, који истиче да је Предићева хумористичка проза документ првог реда, и то не само о великом ствараоцу какав је био Нушић већ и о друштвеним збивањима у Србији крајем 19. века и почетком 20. века.

– У причи „Неизлечиви обожавалац позоришта” реч је о томе како је краљ Александар Обреновић позвао Бранислава Нушића и понудио му место начелника Топличког округа, а Нушић је одговорио како није способан за тај положај. Краљ је рекао: „Били сте конзул у Приштини, добро познајете пограничне односе. У томе су округу људи врло питоми, а ви ћете вршити своју дужност боље него ико други.” Нушић је рекао: „Али може случајно за мога начелниковања пасти каква позоришна трупа. И рецимо нападну Арнаути. Појуре сви да траже начелника, а ја се завукао и седим на каквој позоришној проби.” Краљ је одустао од свог плана и задржао Нушића на вечери ‒ наводи Рашко В. Јовановић.

Подсећа и да је Нушић с породицом из Скопља, где је био на челу тамошњег народног позоришта, прешао у Приштину и одатле се повлачио у Призрен, Пећ, Андријевицу, Бар и Улцињ, да би последњим санитетским бродом „Чад” доспео у Француску, у Марсељ, о чему Предић пише у причи „Емиграција”.

‒ Предић је писао верно попут средњовековних летописаца, тако да се и данас ова проза чита без даха као сведочанство о писцу који је у Великом рату изгубио јединога сина, али није духом поклекнуо. По завршетку рата то је и доказао написавши за позориште своја најбоља остварења, која су сврстана у врхове драмске књижевности – навео је Јовановић.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милош Лазић
Растужио сам се што у културној рубрици нашег најугледнијег листа не знају да је Маргитин и Миливојев син, Зоран Предић, дакле Нушићев унук, био дугогодишњи новинар и уредник у кући Политика. Традиција би морала да се чува и негује бар на овим страницама, зар не?
iz glave
вечни Бранислав, колико сам га читао, запамтио и користио, променио је моју днк ...
istorija
U Skoplju se Nušić družio sa Mokranjcem, koji je u to vreme putovao da bi skupljao narodne pesme i melodije.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.